Page 443 - Albert Pike - Moral i Dogma

poznat, ali pokazuje sebe preko Inteligencija koje emaniraju iz Njegovih grudi. Prva od ovih bio je
Njegov duh [Ilveupa... Pneuma], Sam Bog, Misleći Bog, Bog koji uspostavlja Univerzum. Druga je bila
Reč [Aoyo<;... Logos], koja više nije samo Misao ili Ideja, već Kreativno Izgovaranje, manifestacija
Božanstva, koja proističe iz Misli ili Duha, Prvorođena, tvorac vidljive kreacije. To je bilo Trojstvo
sastavljeno od Oca, Duha i Reči.

26
Elxa‘ites je usvojio Sedam Duhova Gnostika, ali on ih je nazvao Nebo, Voda, Duh, Sveti Anđeli
Molitve, Ulje, So i Zemlja.

Mišljenje Doketesa u vezi s ljudskom prirodom Isusa Hrista bilo je najopštije koje je postojalo u
Gnosticizmu. Oni su smatrali da je inteligencija Superiornog Sveta previše čista i da je toliko antago-
nistička prema materiji, da bi bila spremna da se sjedinjuje s njom i smatrao je da Hrist,
Inteligencija prvog reda, prikazujuči se na zemlji nije postao pomešan s materijom, već je uzeo sebi samo
pojavno telo ili, u najgorem, koristio ga je kao omotač.

Noetus je nazvao Sina prvim Izgovaranjem od Oca; Reč, ne od Njega, kao Inteligencije, i ne-povezana s
27
telom, stvarni Sin već Reč, i savršeni Jedini-Rođeni; svetlost je emanira iz Svetlosti, voda koja teče iz
svog izvora; zrak koji proizlazi iz Sunca.

Pavle sa Samosate (biskup) je mislio da je Isus Hrist bio sin Josifa i Marije, ali da su Reč, Mudrost ili
Inteligencija Boga, Nouc; [Nous] Gnostika, sjedinile sebe s Njim, tako da je za Njega moglo da se kaže
da je istovremeno Sin Boga i Sam Bog.

Airus , je nazvao Spasitelja prvom kreacijom, koja ne-emanira iz Boga, već je stvarno kreiran direktnom
28
voljom Boga, pre vremena i doba. Prema Crkvi, Hrist je bio iste prirode kao Bog. Prema nekim
disidentima, bio je iste prirode kao čovek. Airus je prihvatio teoriju analogne prirode za oba. Kada je
Bog odlučio da stvori Ljudsku rasu, On je stvorio Biće koje je nazvao Reč, Sin, Mudrost [A6yoc;, Yioc;,

Zocpia... Logos, Uios, Sophia] kako bi možda On dao postojanje čoveku. Ta Reč je Ormuzd Zoroastera,
En Sof Kabale, Nouc; [Nous] Platonizma i Filoizma i Zocpia ili Aepioupyo<; [Sophia ili Demiourgos]
Gnostika. On je razlikovao Nižu Mudrost, ili ćerku, od Više Mudrosti. Ova potonja je bila u Bogu,
svojstvena Njegovoj prirodi i nju je nemoguće preneti ijednom stvorenju. Druga, s kojom je Njegov Sin
stvoren, prenela je sebe Njemu i stoga je Samo Njega bilo moguće zvati Reč i Sin.

Manes , osnivač Sekte Manihejaca, koji je živeo i bio uvažavan među Persijskim Magijima, okoristio se
29
doktrinama Scythianusa, Kabalista ili Jevrejskih Gnostika, u vremenu Apostola i, po-znajući one
Bardesanesa i Harmoniusa, izvukao je svoje doktrine iz Zoroasterizma, Hrišćanstva i Gnosizma. On je
tvrdio da je IIapđK\r|TO(; [Parakletos] ili Onaj koji daje utehu (Utešitelj), u Smislu Učitelja, oruđe
Božanstva, ali, ne onaj Svete Duše ili Svetog Duha, i započinje svoju Epistola Fundamenti rečima:
Manes, Apostol Isusa Hrista, izabran od Boga Oca; Vidi Reči Spasenja kako emaniraju iz živog i večnog
izvora. Glavna ideja njegove doktrine je bila Panteizam , koju je on izveo iz njenog izvora u regionima
30
Indije i oblasti Kine: da je uzrok svega što postoji, Bog, i na kraju da je Bog, sve, u svemu. Sve duše su
jednake - Bog je u svemu, u čoveku, u životinji i biljkama. Postoje dva Boga, jedan Dobra i drugi Zla,
oba su nezavisni, večni glavari odvojenih Carevina i po svojim sop-stvenim prirodama, neprijateljski su
jedan prema drugom. Zli Bog, Satana, jeste Duh same materije. Dobri Bog je beskrajni njegov Nadređeni,
Istinski Bog, dok je drugi samo glavar svega ostalog što je Neprijatelj Boga, koji, na kraju, mora da se
pokori Njegovoj Moći. Sama Carevina Svetlosti je večna i prava i ta Carevina je veliki lanac Emanacija,
sve povezane s Vrhovnim Bićem koje čini da se one manifestuju. Svako On, u različitim oblicima,

predodređeno je samo za jedan cilj - pobedu Dobra. U svakom od On leži hiljade skrivenih, neizrecivih