Page 438 - Albert Pike - Moral i Dogma

Kenoma, Kenon] i kao suprotnost Izobilju, [nArjpcupa ... Pleroma] u Životu Božanstva, ili kao senka koja
prati svetlost ili kao haos ili troma, nepokretna, bara. Ta materija, mrtva po sebi, ne poseduje po svojoj
vlastitoj prirodi unutrašnji tok, jer, njoj je stran život svake vrste i ne smeta Božanstvu. Kako, međutim,
evolucije Božanskog Života (suštastvo razvija iz sebe svaku narednu emanaciju) postaju slabije, one se
sve više udaljavaju od prve karike u nizu; i kako njihove veze s prvom postaju slabije pri svakom
narednom stvaranju, pojavljuje se u poslednjem koraku evolucije nesavršen, defektan proizvod koji,
nesposoban da održi svoju vezu s lancem Božanskog Života, tone iz Sveta Eona u materijalni haos; ili,
prema nekim saznanjima, nešto drugačije iskazano (prema Orphitesu i Bardesanesu), kap iz punoće

Božanskog života preliva se preko ivice u prazninu.

Radi toga, mrtva materija, izmešana sa živim principom, koji njoj nedostaje, prva dobija oživljavanje.
Ali, istovremeno, takođe, božanstvo, živo, postaje oskrnavljeno zbog mešanja s haotičnom

masom. Postojanja dalje umnožavaju sebe. Tu nastaje podređen, defektan život. Postoji osnova za novi
svet, kreacija ulazi u postojanje izvan granica sveta emanacije. Ali, s druge strane, pošto je
haotični princip materije stekao vitalnost, sada se javlja aktivnija suprotnost prema sličnosti Bogu -
kao otvoreno negativna, slepa, ne božja priroda-moči, koja se tvrdoglavo opire uticaju Božanstva;
otuda, kao proizvod duha od u\r|, (od Ttveupa uAikov... Pneuma Hulikon) je Satana, zli duh, poročan
čovek u kojem nema ničeg razumnog ni moralnog principa, ni jednog principa racionalne volje, već
samo slepa strast koja raste. Među njima postoji isti sukob, kao što šema Platonizma podrazumeva,
između duše, pod vođstvom Božanskog razuma [vouc;... Nous] i duše koja se slepo opire razumu -
između Ttpovoia [pronoia] i avayrj [anage] Božanskog Principa i prirodnog.

Sirijski Gnostici su uveravali u postojanje aktivnog i turbulentnog kraljevstva zla ili mraka, koje, svojim
približavanjem kraljevstvu svetlosti, izaziva izmešanost svetlosti s mrakom, nečeg bo-žanstvu sličnog, s
nečim nesličnim njemu.

Čak i među Platonistima neki su mislili da je zajedno s organizovanom, inertnom materijom,
substratumom telesnog sveta, od početka postojala slepa, divlja motivišuća sila, jedna ne-božja duša,
18
kao njen izvorni motiv i aktivni princip. Kako je neorganska materija organizovana u teles-nom svetu, s
moćima oblikovanja od Božanstva, isto tako, od te iste moći, zakon i razum su preneti toj turbulentnoj,
iracionalnoj duši. Tako je haos u\r| bio transformisan u jedan organizovani svet, a ta slepa duša u
racionalni princip, svetovnu dušu, oživljujući Univerzum. Kako iz poslednjeg prois-tiče sve što je
racionalno, duhovni život u čovečanstvu, isto tako iz prvog proizlazi sve što je iracio-nalno, sve što je
pod slepim zanosom strasti i sklonosti i svi zli duhovi su njegovi potomci.

U jednom smislu svi Gnostici su bili saglasni: svi su smatrali da je postojao svet koji je isključivo

emanirao iz živog razvoja Boga, kreacije koja je proistekla direktno iz Božanskog Suštastva,
daleko uzvišenija od bilo koje vidljive kreacije stvorene Božjom moći oblikovanja i uslovljena već
postojećom materijom. Oni su se saglasili da tvorac ovog višeg sveta nije bio Otac onog višeg sveta iz
emanacije, već Demijurg [A£pioupyoc;], biće srodne prirode s Univerzumom kojim je upravljano i
vladano i koje je daleko inferiornije od onog višeg sistema i njegovog Oca.

Ali neki, polazeći od ideja koje su dugo dominirale među nekim fevrejima u Aleksandriji, smatrali su da
je Vrhovno Božanstvo stvorilo i da je upravljalo svetom Svojim upravljačkim duhom, preko anđela. Na
čelu tih anđela bio je jedan koji je imao uvid i kontrolu nad svima. Stoga je nazivan