Page 439 - Albert Pike - Moral i Dogma

Arhanđelom i Guvernerom-Upravnikom Sveta. Tog Demijurga su oni upoređivali sa oblikovanim,
oživljenim svetovnim duhom Platona i Platonista [SeuTepoc; 0eoc;... Deuteros Theos; 0soc;
^evrjTo^; Theos Genetos], koji, dalje, prema Timceusu Platona, teži da predstavi Ideju Božanskog
Razuma u onome što postaje (za razliku od onog koji jeste) zemaljsko. Taj anđeo je predstavnik
Vrhovnog Boga, na nižem nivou postojanja; on ne deluje nezavisno, već samo prema idejama koje je
pokrenulo Vrhovno Božanstvo. Baš kao i oblik, svetovna duša Platonista stvara sve stvari po
nadahnuću ideja njemu prenetim od Vrhovnog Razuma [Nouc;... Nous—the 6 sgti (toov... ho esti zoon—;
Tta-pd6eiypa... paradeigma, Božanskom Razumu, hipostaziranom]. Ali, te ideje prevazilaze

njegovo ogranićeno suštastvo; on ne može da ih razume; on je samo njihov besvesni organ i stoga ne
može da shvati sav obim smisla rada koji on izvodi. Kao organ pod vođstvom višeg nadahnuća, on
otkriva istinu višu nego što on može da shvati. Masa Jevreja nije priznavala anđele preko kojih je, u
svim Teofanijama Starog Zaveta, Bogprikazao Sebe, jer oni nisu znali za Demijurga u njegovoj
19
stvarnoj vezi sa sakrivenim Vrhovnim Bogom koji nikad ne prikazuje Sebe u čulnom svetu. Oni su
pobrkali tip i arhetip, simbol i ideju. Ona se nije uzdigla dalje od Demijurga. Oni su ga uzeli kao da je
Samo Vrhovno Biće. Ali, duhovni čovek među njima, suprotno njima, jasno je uvideo, ili je samo na-
dahnut, ideje koje su samo skrivene pod Judaizmom; one su se uzdizale iznad Demijurga, do
znanja Vrhovnog Boga i stoga su bili Njegovi pravi obožavatelji [0epaTteuTai... Therapeutai].

Drugi Gnostici, koji nisu bili sledbenici Mojsijeve religije, koji su u nekom ranijem periodu za-okružili
sebi jednu orijentalnu Gnosu, smatrali su Demijurga za biće apsolutno neprijateljsko prema Vrhovnom
Bogu. On, Demijurg, i njegovi anđeli, uprkos njihovoj ograničenoj prirodi, želeli su da uspostave svoju
nezavisnost: oni nisu tolerisali tuđu vlast u svom regionu, tj. kraljevstvu. Ko god se iz više prirode spusti
u njihovo kraljevstvo, oni su želeli da ga odmah zatvore tamo, da se ne bi uzdigao iznad njihovih uskih
ograničenja.

Verovatno je u tom sistemu kraljevstvo Demijurgovih Anđela najvećim delom odgovaralo onim lukavim
Zvezdama-Duhovima koje su želele da oduzmu od čoveku slobodu, da ga obmanu raznim umećima
prevara i koje sprovode tiransku vlast u ovom svetu. Sledstveno tome, u sistemu Sabajaca, sedam
Planeta-Duhova i dvanaest Zvezda-Duhova Zodijaka, koje niču iz neregularne veze između prevarenih
Fetahila i Duha Mraka, imaju važnu ulogu u svemu što je loše. Demijurg je ograničeno i ograničavajuće
20
biće, ponosno, ljubomorno i osvetoljubivo i takav njegov karakter je iskazan u Starom Zavetu, koji,
smatrali su Gnostici, upravo iz njega dolazi. Oni su pripisali tom Demijurgu, bez obzira na to kakav je on

bio u ideji Boga i kakav je njegov karakter, i kako je on predstavljen u Starom Zavetu, da je njima on bio
pokvaren. Protiv njegove volje i vladavine uXr| stal-no se opirao, buneći se bez kontrole protiv
kraljevstva u kojem je on, Koji oblik daje, trebalo da up-ravlja i da on zbaci nametnuti jaram i uništi rad
koji je započeo. Isto ljubomorno biće, ograničeno u svojim moćima, vladajući despotskom vlašću, oni su
zamišljali da su videli u prirodi. Ono isto tako teži da kontroliše klijanje božanskih semena života koje je
Vrhovni Bog Svetosti i Ljubavi, koji nema nikakve veze s bilo čim u čulnom svetu, rasuo među ljudima.
Takvog savršenog Boga prepoznala je i obožavala u Misterijama samo nekolicina duhovnih ljudi.

Jevanđelje Svetog Jovana je u velikoj meri polemika protiv Gnostika čije su različite sekte, da bi se
rešili veliki problemi: stvaranje materijalnog sveta od jednog nematerijalnog Bića, pad
čoveka, inkarnacija, oprost i obnova duha zvanog čovek, dozvolile veliki niz inteligencija koje
intervenišu u nizu duhovnih operacija koje su oni označavali imenima Početak, Svet, Jedini Stvoreni,
Zivot, Svetlost i Duh: na grčkom ApKr|, A6yoc;, Movo^evrjc;, Zcor|, Od)c;and Ilvcupa [Arche, Logos,
Monogenes, Zoe, Phos i Pneuma]. Sveti Jovan, na početku svog Jevanđelja, protivi se da je Isus Hrist bio
taj koji je po-stojao na Početku, da je On bio Reč Boga kojom je sve stvoreno, da je On bio Jedini Božji