Page 440 - Albert Pike - Moral i Dogma

Izdanak, Život i Svetlost, i da on širi među ljudima Sveti Duh (ili Proviđenje), Božanski Život i Svetlost.

I Pleroma [nXr|pu)|ia], Mnoštvo ili Izobilje, bili su omiljeni izrazi Gnostika, a Istina i Milost su bili
Gnostički Eoni. Simonianci, Doketesi i drugi Gnostici takođe su držali da Eon Isusa Hrista nikad nije bio
stvarno, već samo prividno u ljudskom telu, ali Sveti Jovan odgovara da je Reč zaista postala Telo i da
boravi među nama i da su u Njemu bili Pleroma i Istina i Milost.

U doktrini Valentinusa, obrazovan Hrišćanin u Aleksandriji, Bog je bio Savršeno Biće, Bezdan [BuOoc;...
Buthos], koji nijedna inteligencija nije mogla da dokuči, jer ni jedno oko ne može da dopre do nevidljive
i neizrecive visine na kojima On boravi i nijedan um ne može da shvati trajanje Njegovog postojanja. On
je oduvek postojao; On je Prvobitni Otac Početka [npoTTcmopand npoap^f)... Propator i Proarche]: on će
uvek Biti i nikad neće stariti. Razvojem Njegovog Savršenstva stvoren je svet. Pošto je prošlo
beskonačno vreme u mirovanju i tišini, On je manifestovao Sebe Svojom Mišlju, izvoru svih Njegovih
manifestacija i koja je dobila od Njega klicu Njegovih kreacija. Biće Njegovog Bića, Njegova Misao
['Evvoia... Ennoia] takođe je nazvana Xapic;; [Charis], Milost ili Radost i Ziyf| ili ApprjTOV [Sige ili
Arreton], Tišina ili Neizrecivi. Njegova prva manifestacija je bila Nouc; [Nous], Inteligencija, prvi od

Eona, početak svih stvari, prvo otkrovenje Božanstva, Movo^evfjc; [Monogenes], ili Prvo Stvoreni.
Zatim Istina [AXf|0eia... Aletheia] njegov pratilac. Njegove manifestacije su bile Reč [A6yoc;.. Logos] i
Život [Ziof|... Zoe]; i njene, Čovek i Crkva [AvGporcoc; i’EKK\r|(ha... Anthropos i Ekklesia]: i iz ovih,
ostalih dvanaest, šest su bili Nada, Vera, Milosrđe, Inteligencija, Sreča i Mudrost, ili na hebrejskom
Kesten, Kina, Amphe, Ouananim, Thaedes i Oubina. Harmonija Eona, boreći se da zna i da se ujedini s
Prvobitnim Bogom, bila je ometena i da bi se povratila i obnovila Inteligenciju [Nouc;] je stvora Hrista i
Sveti Duh, Njegovog pratioca koji ih je vratio u njihovo prethodno stanje sreće i harmonije. Oni su tada
oblikovali Eon Isusa kojeg je rodila Devica, sa kojim se Hrist sjedinio krštenjem i koji je, s Pratiocem
Sophia-Achemoth , spasao i iskupio svet.
21

Markosianci (Markosianci su bili gnostička sekta, osnovama u Lionu, i istočnoj Evropi od drugog do
četvr-tog veka) su mislili da je Vrhovno Božanstvo stvoreno Njegovom rečju A6yoc; [Logos] ili
Mnoštvom Eona. Njegovo prvo izgovaranje bio je slog od četiri slova od kojih je svako postalo biće,
Njegovo drugo od četiri, Njegovo treće od deset i Njegovo četvrto od dvanaest. Trideset ukupno,
sačinjavaju (Grčki): nAr|pa)[ia [Pleroma].

Velentijanci i drugi Gnostici razlikovali su tri vrste postojanja:

1. Božansku klicu života, uzdignutu po svojoj prirodi iznad materije i sklonu mudros-ti Zo(pia [Sophia],
svetovnoj duši i Pleromi - duhovnim prirodama, (puaac; TTveufiaTiKoi [Phuseis Pneumatikai];

2. Prirodu, koja potiče iz života, odvojena od prethodne sa mešavinom uAr| - fizičke prirode, (puaeu;
tpu^ucoi [Phuseis Psuchikai] sa kojom počinje savršeno novi red postojanja, slika tog višeg uma i
sistema, u podređenom stepenu, i konačno,

3. Bogu ne-slična ili Hilična Priroda koja se opire svim popravljanjima i čija je težnja samo
da uništava - priroda slepe požude i strasti.

Priroda TiveupaTiKOv [pneumatikon] duhovnog je suštinski odnos s Bogom (opouaiov T(I) 0ečp...
Homoousion to Theo): zato je život u Jedinstvu, nedeljivom, apsolutno jednostavan (ouaia
eviKf] [iovoei6f]c;... Ousia henike, monoeides).