Page 441 - Albert Pike - Moral i Dogma

Suština \|/uxikoi [psuchikoi] (mentalnog ili intelekta) je raskid s raznovrsnošću, mnogostrukošću koje se,
međutim, podređuju višem jedinstvu, preko kojeg sebi omogućujemo da budemo vođeni, prvo nesvesno, a
potom svesno.

Suština u\iko'i [Hulikoi] (materije-materijalnog) (kojoj je Satana vođa) direktno je suprotna sva-kom
jedinstvu; to je razorenost i razjedinjenost po sebi, bez imalo saosećanja, bez sklonosti udruži-vanju radi
bilo kakvog jedinstva; ujedno, težnja za uništenjem svih jedinstava da se proširi prostor njegovog
sopstvenog razdvajanja sa svime i razbije sve u paramparčad. Taj princip nema moć da uspostavi bilo
šta, već samo negativno, on je nesposoban da stvara, proizvodi, da oblikuje, već samo da razara i da se
raspada.

Po Marcusu, učeniku Valentina, ideja o Aoyo(; tou ovtoc; [Logos Tou Ontos], o Reči, manife-stuje
skriveno Božansko Suštastvo, u Kreaciji, bila je ispredana do najtananijih detalja - budući da je
celokupna kreacija, po njegovom mišljenju, bila stalno izgovaranje Neizrecivog. Način na koji se klice
božanskog života [aTieppaTa TiveupaTiKa . . . spermata pneumatika], koje leže zatvorene u

Eonima, neprekidno razvijaju i individualizuju sve više, predstavljene su kao svojevoljno uprošćava-nje
nekoliko imena Neizrecivog, u njihovih nekoliko glasova. Jedan eho Plerome pada na dole u u\rj [Hule]
(materiju) i nastaje stvaranje nove, ali niže kreacije.

Jedna formula pneumatskog krštenja kod Gnostika ide ovako: UImenu, kojeje skriveno od svih Božanstva
i Moći (Demijurga), Ime Istine [AXrj6eia [Aletheia] samomanifestacije Buthosa kojeje Isus iz Nazareta
stavio u svetlosne zone Hrista, živog Hrista, preko Svetog Duha, radi spasenja anđela -Ime kojim sve

stvari ostvaruju savršenstvo. Kandidat tada kaže: fa sam uspostavljen i iskupljen; Ja sam iskupljen u
svojoj duši sa ovogsveta, i od svega što pripada njemu, kroz ime mn\ kojeje iskupilo Dušu Isusa sa živim
Hristom. Skup tada kaže: Mir (ili Spasenje) za sve na kojima ovo ime počival.

Manihejci (Maniheizam je velika religija koju je osnovao Mani, iranski prorok (216-276) u
Sasanijanskoj Imperiji) su smatrali da Dečak Dionizije, kojeg je Titan raskomadao na delove, prema
Misterijama Bakoa jednostavno predstavlja Dušu koju je progutala moć mraka - božanski život koji je
mate-rija iskidala na deliće - taj deo svetlog suštastva prvobitnog čoveka [7ipd)xoc; avSpcorroc;
[Protos Anthropos] iz Mani, Ttpđcov đvGpomoc; [Praon Anthropos], po Valentincima je Adam Kadmon
iz Kabale i Kaimorts [iz Zendaveste], kojeg su progutale moći sile mraka; Svetovna Duša, pomešana s
materijom - semenom božanskog života, koja je pala u materiju i stoga je morala da prođe
proces pročišćavanja i razvoja.

Grčki: rvcooic;, Gnose, Karpokratesa i njegovog sina Epifanesa sastojale su se u znanju o jed-nom
22
Vrhovnom Prvobitnom biću, najvišem jedinstvu, iz kojeg emanacijom nastaju sva postojanja i kojem ona
teže da se vrate. Neki duhovi, koji vladaju nad nekoliko delova Zemlje, suprotstavljaju se ovoj
univerzalnoj težnji ka jedinstvu i iz njihovog uticaja, njihovih zakona i postavki, proističe sve što ometa

ili ograničava prvobitno jedinstvo koje je osnova prirode, kao spoljna manifestacija tog najvišeg
Jedinstva. Ti duhovi nastoje da zadrže u svojoj oblasti duše koje, emanirajući iz najvišeg Jedinstva i koje
je još uvek prisutno u njihovoj prirodi, prešle su u telesni svet, gde su zatvorene u telima da bi, pod
njihovoj oblasti, bile zadržane unutar kruga seljenja. Iz tih duhova narodne religije razni narodi vode
svoje poreklo. Ali duše koje, iz sećanja na svoje prethodno stanje, uzleću uvis u razmišljanju o tom višem