Page 465 - Albert Pike - Moral i Dogma

ostaci, možda, bili položeni u Memfisu ili Abydusu, njihova božanstva nisu bila obeščašćena i ona su ili
sijala kao nebeska svetleća tela na nebu ili su, u neotkrivenom svetu, upravljala budućnošću bestelesnih
duhova čija smrt ih je dovodila bliže njima.

Spoznaja o umirućem Bogu, koja je veoma česta u Orijentalnim legendama o kojima smo već dosta
govorili u prethodnim Stepenima, bila je prirodna posledica bukvalnog tumačenja oboža-vanja prirode
jer priroda, koja kroz promene godišnjih doba, čini se, prelazi u umiranje, bila je ranim religioznima
trenutna slika Božanstva a, u kasnijem periodu, ista ta za promenljivog Boga, čiji su atributi bili viđeni ne
samo u njegovoj vitalnosti već i u promenama. Nevidljivi Pokretač Univerzuma je u žurbi poistovećen s
njegovom očiglednom promenljivošću. Misaono Božanstvo, ponuđeno iz drame prirode, bilo je
obožavano u obredima u kojima je poštovano i simpatisano. Periodi žalosti za Jesenjom ravnodnevicom i
radost na povratku Proleća, bili su gotovo opšti. Frigijci i Paphlagonianci (stanovnici drevne oblasti u

Anadoliji), Beotičani čak i Atinjani, svi su oni bili, manje ili više, skloni ovakvim opservacijama;
Sirijske gospođice su naricale Thammuzu ili Adonisu, smrtno ranjenom zubom Zime, simbolizovanom sa
divljim veprom, njenim vrlo čestim simbolom. I ovi obredi i oni Atisa i Ozirisa, bili su očigledno
sugerisani zaustavljanjem vegetacije, kad je Sunce, spuštajući se sa svojih visina bilo, činilo se, lišeno
svoje generativne moći.

Oziris je biće slično Sirijskom Adoniu i priča o njegovoj sudbini koju mi ne moramo ovde da
ponavljamo, jeste narativni oblik narodne religije Egipta, u kojoj je Sunce heroj a
poljoprivredni kalendar - moral. Vlažna dolina Nila, koja duguje svoju plodnost godišnjim plavljenjima,
pojavljuje se, naspram okolne pustinje, kao život usred smrti. Plavljenje je bilo događaj u očiglednoj
zavisnosti od Sunca, a Egipat, okružen neplodnim pustinjama, bio je kao u jezgru goruće kadionice, bio
je ženska moć, zavisan od uticaja personifikovanih u njegovom Bogu. Tifon, njegov brat, tip tame, suše i
neplodnosti, bacio je njegovo telo u Nil i taj Oziris, dobro i Spasitelj, umire u 28. godini života ili
vladavine, i u 17. danu meseca Athora, tj. 13. novembra. Izvedeno je, takođe, da on umire tokom vreline
ranog Leta, kada je, od marta do jula, zemlja bila spržena neizdrživom vrućinom, vegetacija je suva i
tromi Nil iscrpljen. Iz te smrti on se uzdiže kada Sunce u Dugodnevici donese poplave i tada je Egipat
ponovo ispunjen mirtom i klicanjem koje prethodi drugoj žetvi. Iz njegove Zimske smrti on se uzdiže s
ranim cvećem Proleća i tada se slave radosni festivali pronađenog Ozirisa.

I tako je ponos Jemsheeda, jednog od persijskih heroja-Sunca ili personifikovane solarne godine, naglo
uništio Zohak (jedna zla ličnost u Iranskoj mitologiji), tiranin sa Zapada. On je viđen raskomadan, sa
ribljom kosti, razbacan na sve strane i trenutno se svetlost Irana pretvorila u tminu. Ganimed i Adonis,
8
isto što i Oziris, pohitali su svom svojom snagom i lepotom; prerana smrt Linusa za kojim je bolno
9
naricala drevna Grčka, bila je kao smrt persijskog Siameka (Zoroasterizam, sin Mahre i Mahrane, osuđen

na Pakao do uskrsnuća, zbog grehova roditelja), Bitinianskog Hylasa (bio je mladić koji je služio kao
pratilac rimskog Herkulesa) i egipatskog Manerosa, Sina Menesa ili Večnog. Elegija nazvana Maneros
pevana je na egipatskim gozbama, a unutar malenog Sarkofaga naokolo je nošeno obličje da podseti
prisutne na njihov kratak boravak i postojanje. Prelepi Memnon je, takođe, umro u svom najlepšem
10 11
dobu, čija prerana smrt je bila oplakivana u Iconiumu (gradu u drevnoj Turskoj), živeo je 365 godina,
broj dana u solarnoj godini što je samo tren kada se uporedi s dugovečnošču njegovih patrijarških rođaka.

Priča o Ozirisu je odražena u onim Orpheusovim i Dionisa Zagreusa i, verovatno, u legen-dama
Absyrtusa i Peliasa , JEsona, (JEson je bio otac Jasona i Promachusa sa Polymelom, ćer-kom
12
44S
Autolycus. Neki izvori kažu da je majka njegove dece bila Alcimede ili Amphinome. Aesonova ma-jka,
Tyro, imala je dva sina Neleusa i Peliasa, s bogom mora Posejdonom, Thyestes °, Melicertes , Itys (Itys,
13
14