Page 468 - Albert Pike - Moral i Dogma

On je bio Apolo Skandinavije i predstavljen je u Voluspi kao sudbinom odabran da ubija monstruozne
27
zmije. Tada, Sunce će biti ugašeno, zemlja će biti istopljena u okeanu, zvezde će izgubiti svoj sjaj i sva
Priroda će biti uništena da bi se ponovo obnovila. Iz grudi vode novi svet će se pojaviti odeven u bujno
zeleno bilje, žetve će biti i tamo gde nije bilo sađeno i zlo će nestati.

Slobodna mašta drevnih, kojom su tkali mrežu svojih mitova i legendi, bila je osveštana verom. Ona nije,
kao savremena misao, bila podeljena na mala svetilišta pozajmljenih verovanja, van kojih je sve ostalo
bilo obićno i nečisto. Mašta, razum i religija kružile su oko istih simbola; i u svim njiho-vim simbolima
postojalo je ozbiljno značenje, koje mi ne možemo da dokučimo. Oni nisu izmišljali priče na isti dosadan
način na koji mi, sputani konvencionalnostima, čitamo njihove. U naporu da tumačimo stvaranje ideja,
ideje kao i razum, moraju da nam budu vodilje: i veliki deo savremenih kontroverzi nastaje iz dubokih
zabluda u razumevanju drevnog simbolizma.

Tim drevnim narodima, ova zemlja je bila centar Univerzuma. Za njih nisu postojali drugi sveto-vi,
naseljeni živim bićima, da bi se podelila briga i pažnja Božanstva. Za njih je svet bio velika ravnica,
nepoznata, možda nedokučivih granica, a Sunce, Mesec i Zvezde su putovali iznad njih samo da bi im dali

svetlost. Obožavanje Sunca postalo je osnova svih religija antike. Njima su svetlost i toplina
bile misterije kao što su, zaista, još uvek i nama. I, kako je Sunce stvaralo dan, a njegovo odsustvo noć,
kako je ono putovalo prema Severu, Proleće i Leto su ga pratili. Kada se ono ponovo okrenulo prema
Jugu, Jesen i surova Zima i hladnoća i duge mračne noći zavladale bi svetom... Kako je njegov uticaj
stvarao lišće i cveće i dozrevao žetvu, donosio redovne naplave, ono im je postalo najinteresantniji
objekt ma-terijalnog Univerzuma. Njima je ono bilo urođena toplota tela, vatra prirode. Stvaralac Života,
topline i zažarenja, ono im je bilo pravi uzrok svih stvaranja, jer bez njega nije bilo nikakvih kretanja,
posto-janja, oblika. Ono je njima bilo ogromno, neodvojivo, besmrtno i svuda prisutno. Ono je bilo
njihova potreba za svetlom i njihova kreativna energija, što su osećali svi ljudi; i ništa nije bilo užasnije
za njih od njegovog odsustva. Njegov blagotvorni uticaj uzrokovao je identifikaciju s Principom Dobra i
tako su Brama Indusa, Mitra Persijanaca i Atho, Amun, Pta i Oziris Egipćana, BEL Haldejaca,
Adonai Feničana, Adonis i Apolon Grka, postali samo personifikacija Sunca, regenerativni Princip,
slika plodnosti koja održava i podmlađuje postojanje sveta.

Isto tako, borba između Dobrog i Zlog Principa bila je personifikovana, kao što je bila ona između života
i smrti, uništenja i ponovne kreacije, kroz alegorije i priče koje su poetski predstavljale očigledan pravac
kretanja Sunca kojeg je, spuštajući se prema Južnoj Hemisferi, figurativno rečeno, zarobio i ubio mrak ili
genije Zla. Vraćajući se ponovo prema Severnoj Hemisferi, činilo se, međutim, da je ono pobednik i da
se uzdiže iz groba. Ta smrt i uskrsnuće bili su takođe figurativni za sled dana i noći, smrti, koja je nužnost
života, i života koji se rađa iz smrti; i svuda su drevni ipak videli borbu između dva Principa koja su

vladala svetom. Svuda je ovo takmičenje bilo ugrađeno u simbole i izmišljene istorije u koje su genijalno
bili utkani svi astronomski fenomeni koji su postojali, nastavljali ili sledili različita kretanja Sunca i
promene Godišnjih doba, približavanje ili povlačenje poplava. Tako je rasla do velikih visina i
neobičnih proporcija istorija nadmetanja između Ozirisa i Tifona, Herkulesa i Juno, Titana i Jupitera,
Ormuzda i Ahrimana, pobunjenih Anđela i Božanstva, Zlih i Dobrih Duhova i drugih tema, koje nalazimo
ne samo u Aziji, več i u Severnoj Evropi, pa čak i među Meksikancima i Peruancima u Novom Svetu,
koje su u svim pravcima, na sve moguče načine raznosili feničanski putnici koji su donosili civilizaciju i
umetnost. Skiti su naricali nad smrću Acmona , Persijanci za onu Zahoka kojeg je porazio Pheridoun,
28
Indusi Soura-Parama za ubistvo od Soupra-Muni, kao što su i Skandinavci uradili Balderu , pokidan na
29
komade od slepog Hothera.