Page 467 - Albert Pike - Moral i Dogma

na obalu širom Mediterana i do kraja Zapada, gde je Arkaleus izgradio grad Gades (Kadiz, Španija) i gde
je večni plamen goreo u njegovu čast. On je bio direktni potomak Perseja, svetlećeg deteta mraka,
otkrivenog u podzemnom svodu od bronze; i on je bio prikaz Persijskog Mitre, koji je odgajao svoje
simbolične lavove iznad kapija Mycence i doneo je mač Jemsheeda u borbu protiv Gorgona na Zapadu.
21
Mitra se slično opisuje u Zend-Avesti kao moćni heroj, brz trkač, čije prožima-juće oko obuhvata sve,
čija ruka nosi batinu radi uništenja Darooda (lažnog i prevare).

Hercul Ingeniku, (konstelacija Herkules - onaj koji kleči) spušten na jedno koleno, uzdiže svoju batinu i
razbija glavu Zmije, bila je, poput Prometeja i Tantala, jedna od varijacija aspekata borbe i spuštanja
Sunca. Pobede Herkulesa su samo iskazivanje Solarne moći koje se stalno moraju ponavljati. Na dalekom
Severu, među Hiperborejcima , desilo se da je on skinuo svoju Lavlju kožu, legao da spava i posle nekog
22
vremena izgubio svoje konje iz zaprege. Od tada je taj Severni region tame nazivan mesto smrti i

oživljavanja Adonisa, taj Kavkaz čiji je vrh tako uzvišen, koji se činio poput Indijskog Meru, bio je oba,
cilj i početak kretanja Sunca, postao je, u mašti Grka, konačno stvaranje svih stvari, dom Zime i umiranja,
vrh luka koji povezuje donji i gornji svet i, sledstveno tome, pravo mesto za proterivanje Prometeja 23 24 .
Ćerke Izraela, jecajuči za Thammuzom, to nam prenosi Jezekilja, gledale su na Sever i čekale njegov
povratak iz tog regiona. To je bilo dok je Cybele s Bogom-Suncem bila odsutna kod Hiperborejca, u toj
4ćl
Frigiji koju je on napustio i koja je stoga pa-tila od užasa gladi. Delos i Delfi su čekali na povratak Apola
iz Hiperboreje i Herkules je zbog toga doneo masline na Olimp. Za sve Masone Sever je bio nezaboravno
mesto mraka, a od velikih svetala u Loži, ni jedno nije na Severu.

Mithras, bog-heroj, rođen iz stene (IIsTpo^evric;), najavljivao je povratak Sunca u Proleće, kao Prometej
koji je, okovan na svojoj litici, nagoveštavao nastavljanje Zime. Persijski svetionik na vrhu planine
predstavljao je Božanstvo Rođeno iz kamena, brižljivo čuvano u najvrednijim hramovima; a vatrena
sahrana Herkulesa bila je sunce koje umire u slavi iznad Zapadnih brda. Ali, iako se u pro-laznim
manifestacijama trpe patnje ili se umire, živa i večna moć se uvek oslobađa i spasava. To je bio glavni
atribut Titana, da će on ponovo ustati nakon što padne jer, oživljavanje Prirode je sigurno koliko i njeno
opadanje, a smene su stvar određivanja moći koje upravljaju obema.

Bog, kaže Maksimus Tirius, nije poštedeo Svog sopstvenog Sina (Herkulesa), nije Njega ni izuzeo od
nesreća koje povremeno postoje u čovečanstvu. Tebanski potomci Jove (Jupitera) imali su svoj udeo u
bolu i iskušenju. Savladavanjem zemaljskih poteškoća onje potvrdio svoje srodstvo sa Nebom. Njegov
životje bio stalna borba. On se onesvestio pred Tifonom u pustinji i u započinjanju Jesenjeggodišnjeg
doba (cum longae redit hora noctis), (godišnje doba dugih noći) spustio sepod vođstvom Minerve u Had.
Onje umro; alijeprvo zatražio inicijaciju od Eumolpusa , da bi nagovestio to stanje religioznih priprema
25
koje treba da predvode trenutnu promenu. Čak i u Hadu onje spasio Theseusa (Tezeja) i uklonio kamen s
Eskulapa, reanimirao je beskrvni duh i odvukao na svetlost dana monstruma Cerberusa,potvrđujući

dajepravedno smatran za nepobedivog, poštoje sam bio simbol samog Vremena; onje pokidao lancegroba
(jer Busiris je personifikovani grob ) i pobednikje na kraju kao i napočetku svoje karijere, prihvaćen,
26
posle njegovih radova, u odmorište nebeskog zdanja, da zauvek živi sa Zevsom u zagrljaju večne
Mladosti.

Među starim Germanima se kaže za Odina da je nosio dvanaest imena i da je imao 144 imena osim ovih.