Page 51 - Albert Pike - Moral i Dogma

koliko on tečno govori, jalova su dela u sudnjem danu.

Postoje muškarci govorljivi kao žene i isto toliko vešti u upravljanju jezikom: čuda od govorni-ka, a
nikakvi stvaraoci. Previše pričanja, kao i previše razmišljanja, uništavaju moć akcije. U ljud-skoj
prirodi, misao postaje savršena tek sa delom. Tišina je majka obema. Trubač nije najhrabriji među
hrabrima. Čelik, a ne mesing, pobeđuje. Veliki stvaraoci velikih dela su vrlo spori i nepažljivi u govoru.
Postoje ljudi koji su rođeni i stvoreni za izdaju. Patriotizam je njihova roba, a njihov ka-pital je - govor.
Ali, nijedan uzvišeni duh ne može moliti kao Pavle, ni grešiti prema sebi, kao Juda.

Varalice previše često vladaju u republikama; i uvek se čini da su oni u njenoj manjini; njihovi čuvari su
samoimenovani; i nepravedno napreduje bolje od pravednog. Despot, poput noćnog urli-kanja lava,
trenutno guši buku jezika i govora koji, iako su pravo koje je dobijeno rođenjem slobod-nog čoveka,
postaju brbljanje porobljenih.

Sasvim je tačno da republike, samo ponekad i slučajno, biraju svoje najmudrije ili čak manje nes-
posobne među nesposobnima da upravljaju njome i da donose zakone. Ukoliko bi genije, naoružan
znanjem i pameću, preuzeo uzde, narod bi ga poštovao; ukoliko bi sam sebe skromno predložio da bude
vlast, on bi odmah bio udaren u lice čak i ako je ona u velikim mukama, agonijama i nesrećama, a on
neprocenjiv za spas te Države. Uporedite ga s razmetljivcima i površnima, uobraženima, nezna-licama i
drskima, varalicama i šarlatanima, i rezultat neće biti pod sumnjom ni u jednom trenutku. Presude

Zakonodavca i Naroda su poput presude porote, ponekad ispravne - slučajno.

Službe su, zaista, pretrpane, kao pod pljuskom Neba, pravednim i nepravednim. Rimski Auguri, proroci

koji su se smejali jedan drugom u lice zbog neznanja prostih, smejali su se, takođe, svom sopstvenom
lukavstvu; ali, nije potreban Auguri da bi se narod vodio pogrešno. Oni su zavaravali sami sebe. Neka
nastane Republika, da tako kažemo, vlada neće stići ni da postane manjinska, a imbecilnost će se već
uzdići do najviših mesta; i plitke lagarije koje se, oćigledno i nadmeno iznose, napašće sva svetilišta.
Najnemoralnija partnerstva će tada nastati, čak i u odnosu na pravni status; i najnečasnija imenovanja će
stalno nastajati, iako svako takvo unapređenje ne samo da predstavlja nezasluženu uslugu, već može da
natera stotine poštenih lica da se zgrče zbog nepravde.

Zemlja je ozbiljno ranjena kada su takvi dovedeni u duboke fotelje, a trebalo bi da sede u mrač-noj
galeriji. Svaki znak Časti, nepravedno udaren, krađa je iz Trezora Zasluga.

Ipak, ulazak u javnu dužnost i napredovanje u njoj, utiče na prava pojedinaca i na prava nacije.
Neopravdano davanje i zadržavanje na položajima, ne bi trebalo da bude tolerisano u
demokratskim zajednicama, jer čak i najmanji trag takvog ponašanja treba da bude ravan izdaji. Uopšte
nije istina da su svi građani jednaki i da imaju iste mogućnosti prilikom kucanja na vrata u traženju
položaja svake javne dužnosti. Kada bilo koji čovek predstavlja sebe za službu, on ima pravo odmah da
teži najvišem vrhu, ukoliko pokaže svoju podobnost - da je sposobniji od ostalih koji se nude za taj
isti položaj. Dolazak na to mesto on može da obezbedi samo kroz vrata zasluga. I, kada bilo ko teži da
ga dobije i kada dobije tako visok položaj, posebno ako je nepoštenim ili sumnjivim načinima dobijen, uz
to ako se kasnije uspostavi da je on bio čist promašaj, tome bi trebalo odmah skinuti glavu. On je gori od
svih javnih neprijatelja.

Kada čovek na položaju dovoljno potvrdi sebe, svi ostali treba da budu ponosni i da mu daju dužno
starešinstvo. Ukoliko se moć unapređenja zloupotrebi u velikim tokovima života, bilo da to učini Narod,
Zakonodavstvo ili Izvršna vlast, nepravedne odluke moraju naterati sudiju da se odmah trgne. To nije