Page 78 - Albert Pike - Moral i Dogma

istovremeno; pretvarati se da se veruje u Boga milosrđa i Spasitelja ljubavi, a proganjati one koji su
drugačije vere; proždirati udovičke kuče i u sopstvenom pretvaranju izgovarati duge molitve; propovedati
uzdržavanje a valjati se u kaljuzi pohlepe i strasti; propovedati poniznost a u ponosu iznenaditi i samog
Lucifera ; plačati desetinu a izbegavati plačanje radnicima dodatak na skupoću po zakonu, presudi,
6
milosti i veri; ustezati se na komarcu a progutati kamilu; olizati spoljnu stranu čaše i tanjira, i puniti ih pri
svakom nuđenju, preko svake mere i umerenosti; praviti se pravdoljubiv pred ljudima a u sebi biti pun
licemerja i grešnosti, to je zaista biti kao bela grobnica koja izgleda lepo spolja, ali je iznutra puna
kostiju mrtvih, i prljavštine.

Republika prikriva svoje ambicije pod izgovorom želje i obaveze da proširi prostore sloboda i tvrdi da
je njena očigledna sudbina da pripoji sebi druge Republike, Države ili Provincije, otvorenim nasi-ljem i
pod nejasnim, praznim i lažnim parolama. Imperija, koju je uspostavio uspešan vojnik, zahteva svoje

drevne ili prirodne granice i iznosi zahtev, a njena bezbednost je izgovor za otvorenu pljačku. Velike
Trgovačke Nacije, dobivši svoja uporišta na Orijentu, iznalaze stalnu potrebu za proširenjem svojih
dominiona oružjem i, pokoravaju Indiju. Veliki Rojalisti i Despotisti, bez izgovora, dele među-sobno
Kraljevstvo, rasturaju Poljsku i spremaju se na prepirku oko dominiona na Mesečevom Srpu. Održavanje
ravnoteže sila je samo izgovor za uništavanje Država. Kartagina, Đenova i Venecija, čisto trgovački
gradovi, moraju zadobiti teritorije silom ili prevarom da bi postale države. Aleksandar mar-šira prema
Indiji; Tamerlan zahteva univerzalnu imperiju; Saraceni osvajaju Španiju i prete Beču.

Žeđ za Moćima nikad ne presušuje. Ona je neutoljiva. Ni ljudi, ni nacije, nikad nemaju dovolj-no moći.
Kada je Rim bio gospodar sveta, Imperatori su zahtevali da budu obožavani kao bogovi. Rimska Crkva je
tražila despotizam nad dušom, tokom celog njenog postojanja, od kolevke do gro-ba. Ona je davala i
prodavala oproste za prošle i za buduće grehove. Ona je tvrdila da je nepogrešiva u stvarima vere. Ona
je desetkovala Evropu da bi je očistila od jeretika. Ona je desetkovala Ameriku da bi preobratila
Meksikance i Peruance. Ona je davala i oduzimala tronove: i, sa ekskomunikaci-jom i zabranama,
zatvarala je vrata Raja čitavim narodima; Španija, ohola zbog svoje dominacije nad Indijancima,
naprezala se da skrši Protestantizam u Holandiji, dok je Filip II oženio Englesku Kraljicu, i njih dvoje su
želeli da pobede i vrate kraljevinu u savez sa Papskim tronom. Kasnije, Španija je pokušala da ga osvoji
svojom nepobedivom Armadom. Napoleon je postavljao svoje rođa-ke i kapetane na evropske tronove i
među njima je isparcelisao pola Evrope. Car vlada nekom impe-rijom više gigantski nego Rim. Istorija
svih je, ili će biti, istovetna - otimanju, komadanju, uništenju. Postoji Božja presuda protiv svega što je

nepravedno.

Težiti pokoravanju volje drugih i uzeti im dušu za taoca, jer je to iskazivanje najviše moći, čini se da je
najviši cilj ljudske ambicije. To je u korenu svih prozelitizama i propagandizama, od onog Mesmera , do
7
Rimske Crkve i Francuske Republike. To je propovedanje poput Džošue i Mahometa. Samo Masonerija
propoveda Toleranciju, pravo čoveka da se povinuje svojoj veri; pravo za sve Države da upravljaju
sobom. Ona na isti način ukorava monarha koji teži da proširi svoje domi-nione osvajanjima, Crkvu -
koja zahteva pravo da istiskuje jeres vatrom i čelikom, i konfederaciju Država - koja insistira na
održavanju unije silom i obnavljanju bratstva klanjem i potčinjavanjem.

Prirodno je da, kada nam je učinjena nepravda, želimo osvetu; i, da ubedimo sebe da je manje želimo
zbog svog zadovoljenja, a više da bismo sprečili ponavljanje nepravde, kako izvršilac ne bi bio ohrabren
svojom nepovredivošću, zajedno s koristima iz nepravedno učinjenog. Prihvatiti da budeš prevaren je
isto što i ohrabrenje varalici da nastavi; a mi smo potpuno spremni da sebe smatramo Bogom danim
instrumentom, izabranim da izvršimo Njegovu osvetu, zbog Njega i umesto Njega, da bismo obeshrabrili