Page 79 - Albert Pike - Moral i Dogma

nepravedno - čineći ga beskorisnim, a Njegovu kaznu obaveznom. Za Osvetu se kaže da je ona vrsta
divlje pravde; ali, pošto se uvek izvršava u besu, nije stoga vredna velike duše koja ne sme da dozvoli da
joj trezvenost bude poremećena nezahvalnošću ili podlošću. Povrede koje su nam naneli beznačajni,
nedostojne su naše besne reakcije prema onima koji ih nanose, isto koliko su nedostojne i prema
insektima ili zverima koji su nam naneli povrede; i kada ubijemo guju, vuka ili hijenu, to treba da uradimo
bez besa i bez osećanja osvete, kao kada vadimo koren korova.

I, kako je u ljudskoj prirodi izvršavanje osvete oblik kazne, neka Masoni u potpunosti preis-pitaju da li je
u takvom činjenju ona Božja sila, i stoga, neka nečija osveta bude izmerena pravdom i ublažena milošću.
Zakon Božji je da posledice nepravednog, surovosti i zločina, treba po sebi da budu kazna onima koji ih
čine; i povređeni i onaj koji je pogrešio i ozlojeđen, isto toliko su Njegovi instrumenti za jačanje
Njegovog zakona, kao što su bolesti i gnušanje javnosti, i osuda istorije i kle-tva potomstvu. Niko neće

reći da Inkvizitor koji je istezao i spaljivao nevine; Španac koji je sekao bebe, žive, na komadiće svojim
mačem i hranio raskomadanim udovima svoje pse; vojni tiranin koji je ubijao ljude bez suđenja; podlac
koji je pokrao ili izdao svoju Državu; pokvareni bankar ili bankrotirani koji je osiromašio siročad; javni
zvaničnik koji je prekršio svoju zakletvu; sudija koji je prodao pravdu; zakonodavac koji je omogućio
Nesposobnima da rade i upropaste Državu - da svi takvi ne treba da budu kažnjeni. Neka budu; i neka
povređeni ili oni koji saosećaju budu instrument Božje pravedne osvete; ali, uvek sa višim emocijama od
puke lične osvete.

Zapamtite da svaka moralna karakteristika čoveka ima svoj prototip kod stvorenja niže inte-ligencije; ona
surova odvratnost hijene, divljačka grabežljivost vuka, nemilosrdni bes tigra, vešta podmuklost pantera,
sve ove karakteristike postoje u ljudskom rodu i ne pokreču nikakve drugačije emocije kada se otkriju
kod čoveka, nego kada se nađu kod zveri. Zašto bi pravi čovek bio besan na svoje guske koje šište, pauna
koji se šepuri, na magarca koji njače i na majmuna koji imitira brbljanje i koji ima čovekoliki oblik?
Uvek nam ostaje istina - daleko je uzvišenije oprostiti, nego se osvetiti; ge-neralno, u najvećoj meri,
prezrimo one koji greše prema nama i imaju osećaj besa ili želju za osvetom.

U sferi Sunca, ti si u regionu Svetlosti. Hebrejska reč za zlato je Zahabh, nnT, takođe znači i Svetlost, čiji
je Sunce veliki izvor Zemlji. Tako, na Velikom Orijentu alegorija Hebreja se odnosi na reku Pison (Hebr.
Pishon), koja prolazi kroz zemlju Zlata ili Svetlosti; a reka Gihon kroz zemlju Etiopiju ili Mraka.

Šta je svetlost, mi ne znamo ništa više od onoga šta su znali drevni. Prema savremenim pretpo-stavkama,
ona nije sastavljena od svetlećih čestica izbačenih iz sunca beskonačnom brzinom; sunce je telo koje nju
samo odašilje u eter koji ispunjava ceo prostor, moćnim vibrirajućim kretanjima koja se šire u obliku
svetlećih talasa, do najudaljenijih planeta, dajući im svetlost i toplotu. Po drevnima, ona je isticala iz
Božanstva. Za nas, kao i za njih, to je bio odgovarajući simbol za znanje i istinu. Za nas, takođe, put duše

na gore, u visine, kroz Sfere, je simbolički; ali, mi tako malo znamo, kao i oni, odakle dolazi duša, kakvo
je njeno poreklo i gde ona odlazi nakon smrti tela. Oni su se trudili da imaju neko verovanje i veru, neku
religiju u vezi s ovim. Danas, ljudi su zadovoljni da ne misle ništa u odnosu na sve to i da samo veruju da
je duša nešto izdvojeno od tela i da ga nadživljava, ali, da li ona postoji pre njega i, da to istraže - nije im
stalo. Niko se ne pita da li ona emanira iz Božanstva ili je stvorena ni iz čega ili, nastaje li kao i telo ili
se dobija od majke i oca. Stoga, nemojmo se smejati idejama predaka, sve dok ne dobijemo bolja
saznanja; ali, prihvatimo njihove simbole kao značenje da je duša Božanske prirode, da potiče iz sfere
bliže Božanstvu i da se vraća njemu kada se oslobodi zatočeništva u telu; i da se ona može vratiti tamo