Page 84 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 84

primitivne  kulture  -  imućne  korporacije;  oni  koji  su  se  obogatili  depreciacijom  vladinih  hartija  od
  vrednosti; mali advokati, šematisti, špekulanti i avanturisti - primitivnih oligarhija koji su se obogatili
  nesrećom Države i nagojili na bedi naroda. Sve slike varljive jednakosti i prava čoveka tada prestaju, a
  nepoštena i opljačkana Država može da povrati stvarnu slobodu samo prolazeći kroz veliku izmenljivost
  neproverenih Ijudi pročišćenjem kroz vatru i krv.


  U  Republici  se  vrlo  brzo  partije  okupljaju  oko  negativnih  i  pozitivnih  polova,  u  nekom  mišlje-nju  ili
  saznanju,  a  netolerantan  duh  pobedničke  većine,  neće  dozvoliti  nikakve  promene  u  normativi  ili
  ortodoksnosti, koju su obezbedili za sebe. Sloboda mišljenja će biti propovedana i opšte zagova-rana i
  svi  će  je  zagovarati  zbog  opasnosti  da  ih  ne  bi  izbacili  iz  političke  zajednice  oni  koji  drže  uzde  i
  propisuju  politike  koje  se  moraju  sprovoditi.  Robovanje  partiji  i  ulagivanje  njihovim
  popularnim kepecima, idu ruku pod ruku. Politička nezavisnost postoji samo u drevnoj državi, a ljudsko

  mišlje-nje izrasta iz aktivnosti koje su oni prisiljeni da čine, ili zbog sankcija. Laskanje, pojedinačno ili
  pre-ma  narodu,  korumpira  kako  primaoce  tako  i  davaoce.  Preterane  pohvale  nisu  veće  prema
  narodu, nego prema kraljevima. Čvrsto usađen na vlasti, Cezar je veoma malo zainteresovan za pohvale,
  su-protno  slobodnoj  demokratiji;  njegov  apetit  za  pohvale,  neće  rasti  do  neumerenosti,  ali  apetit
  naroda hoće, sve dok ne postane nezasit. Posledica slobode za pojedinca znači da on može da radi šta
  hoće,  a  za  narod,  gotovo  u  najvećoj  meri,  važi  isto.  Ako  je  narod  podložan  laskanju,  jer  mu  je  ono
  uvek  prihvatljivo,  a  služi  niskim  i  prostim  motivima  i  zlim  namerama,  i  pojedinac  i  narod  su  sigurni
  da kad god rade ono što žele, to bude upravo ono što, po časti i po svesti, ne bi trebalo da urade. Niko
  ne sme čak ni da rizikuje čestitke, jer one ubrzo mogu postati žalbe; i kako su i pojedinci i narod skloni da
  zloupotrebe moć, da joj laskaju, to je siguran put da je zavedu, i zaslužuje da se nazove zločinom.


  Prvi  princip  u  Republici  mora  da  bude  da  nijedan  čovek  iligrupa  Ijudi,  nema  ekskluzivne  ili  poseb-
  neprihode ili privilegije od zajednice, većsamo izprihoda odjavnih usluga; da položaji u sudskoj i zako-
  nodavnoj vlasti, ne budu nasledni. To je knjiga Istine i Mudrosti, pouka i način za proučavanje država,
  sadržana  u  jednoj  rečenici  i  izražena  jezikom  koji  svaki  običan  čovek  može  da  razume.  Ako
  poplava despotizma treba da prevrne svet i uništi sve institucije u kojima je sloboda zaštićena, tako da se
  one  iz-brišu  iz  sećanja  ljudi,  ova  rečenica  je  uvek  dovoljna  da  pokrene  vatre  slobode  i  oživi  rod
  slobodnih ljudi.


  Ali, da bi se sačuvala sloboda, mora se dodati još jedna rečenica: da slobodna Država ne dode-Ijuje
  vlast kao nagradu  posebno ne za neke sumnjive usluge, osim ako ne teži svom vlastitom unište-nju; sve
                      y
  zvaničnike  ona  zapošljava  potpuno  u  skladu  s  njihovom  voljom  i  mogućnostima  za  vršenje  službe  u
  budućnosti; i stoga, najbolji i najkompetentniji su oni koje treba birati i postaviti.

  Jer, ako bi postojalo bilo koje drugo pravilo, poput onog o neprekidnom nasleđivanju, onda je ono isto

  toliko dobro koliko i bilo koje drugo. Ni jednim drugim pravilom nije moguće očuvati slobodnu Državu.
  Nikome ne treba poveriti moć donošenja zakona osim onima koji imaju dobar instinkt za nepravdu i za
  pogrešno, što im omogućava da otkriju pokvarenost i korupciju na njenim najtajnijim mestima; koji imaju
  moralnu  hrabrost,  mušku  velikodušnost  i  snažnu  nezavisnost  što  ih  čine  neustrašivim  u  izvođenju
  izvršilaca na svetlost dana da bi ih ukorili prezirom i indignacijom celog sveta. Takvi ljudi nikada nisu
  laskavci  narodu.  Naprotiv,  uvek  dođe  vreme  za  Republiku,  kada  ona  nije  zadovoljna,  kao  Tiberije  s
  jednim Seianusom , jer ona mora da ima domaćina; i kada su oni najugledniji u vođenju poslova ljudi bez
                       16
  reputacije,  državničkog  ugleda,  sposobnosti  ili  znanja,  puki  partijski  aparatčici  koji  duguju  za  svoje
  položaje prevarama i nedostatku kvalifikacija, bez ikakvih kvaliteta u glavi i srcu koji krase velikog i
  mudrog  čoveka,  i  koji,  u  isto  vreme,  imaju  sužene  vidike  i  oštru  netolerantnost  političke  zatucanosti.
   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89