Page 81 - Albert Pike - Moral i Dogma

Kuros, Sunce. Kuris, kaže Hesychius, bio je Adonis, Bog-sunca, koji je zvan Kurraios, od Kurra, grad u
Phocisu . Ljudi iz Kurene, poreklom iz Etiopije ili Cuthitesa, obožavali su Sunce pod imenom Achoor i
12
Achor.

Mi znamo, kroz dragocena svedočenja u prastarim analima Tsura, (Tira) da je glavni praznik bio Mal-
Karth, inkarnacija Sunca u zimskom solsticiju, održavana u Tsuru, i da je smatrana njego-vim ponovnim
rađanjem ili buđenjem i slavljena je s lomačom na koju je Bog trebalo da se ponovo vrati, uz pomoč
vatre, u novi život. Praznik je slavljen u mesecu Peritiusu (Barith), drugog dana koji odgovara 25.
decembru. Khur-Um, Kralj Tira (Hiram), kaže Movers, prvi je izvršio ovu ceremoniju. Činjenice znamo
preko Josefusa, Serviusa i iz Eneide, kao i od Dionizija iz Nonnusa (Grčki pesnik); i za koincidenciju,
koja nije mogla biti srečnija, jer na isti dan je u Rimu bila Deis Natalis Solis Invicti, praznik
nepobedivog Sunca. Pod ovim nazivom je Herkul, Har-acles, bio slavljen i u Tsuru. I, tako, dok je Hram

bio podizan, smrt i vaskrsnuče Boga Sunca su godišnje prikazivani u Tsuru Solomonovi saveznici, a u
zimskom solsticiju, na lomači Mal-Karih, Tsurski Herkules.

Aroeris ili Har-oeris, ranije Horus je iz istog starog korena koji na Hebrejskom ima oblik Aur a sa

prefiksom Haur, T|Nn, je Svetlost, sjaj, plamen, Sunce i njegovi zraci. Hijeroglif Mlađeg Horusa je bio
tačka u krugu; a kod Starijeg - par očiju; i praznik, tridesetog dana meseca Epiphi, kada su sunce i mesec
trebali da budu u istoj pravoj liniji sa zemljom, nazivao se Rođendan očiju Horusa.

Na papirusima koje je objavio Šampolion, ovaj bog je nazvan Haroeri, Gospod Solarnog Duha i
13
dobročiniteljske oči Sunca. Plutarh ga naziva Har-procrates, ali nema tragova drugog dela imena u
hijeroglifskim legendama. On je sin Ozirisa i Izide i predstavljen je kako sedi na tronu koji nose lavovi;
ista reč, na egipatskom, označava Lava i Sunce. Solomon je napravio veliki tron od slonovače, presvučen
zlatom, sa šest stepenika, na svakom rukohvatu je bio po lav, i po jedan sa svake strane stepnika, što je
činilo ukupno sedam na svakoj strani.

Još jednom, hebrejska reč Ti Khi, znači živeti i OKiovan, bila je, ili je trebalo da bude, uspravljen ili
uzdignut u vis. Poslednja je isto kao 0"in ,0'p, room, aroom, harum, odatle Aram za Siriju ili Aromoea,
Visoka zemlja. Khairum bi, zbod toga, značio uzdignut u život ili živi.

Tako, na Arapskom, hrm, nekoriščeni koren, značilo je hio je visoko, načinjen velikim, egzalti-ran i Hirm
što znači vo, simbol Sunca u Taurusu, u Prolečnom ekvinociju.

Khurum, netačno nazvan Huram, je Khur-Om, isto kao što su i Her-ra, Her-mes i Her-acles, Heracles
Tyrius Invictus, personifikacija Svetlosti i Sina, Medijatora, Iskupitelja i Spasitelja. Iz egipat-ske reči Ra
dolazi Koptsko Ouro i Hebrejsko Aur, TIR, Svetlost. Har-oerim je Hor ili Har, bog bogova. Har je
takođe vrelina; i hora, sezona ili čas; i otuda u nekoliko afričkih dijalekta imena Sunca Airo, Ayero, eer,
uiro, ghurrah i slično. Kraljevsko ime, koje je pripadalo faraonu, bilo je Phra, što znači Pai-ra, Sunce.

Legenda o borbi između Hor-ra i Seta, ili Set-nu-bi, isto što i Bar ili Bal, starija je od one o raz-doru
između Ozirisa i Tifona; toliko stara, barem koliko i devetnaesta dinastija. Ona je pomenuta u Knjizi
Mrtvih, kao Dan bitke između Horusa i Seta. Ovaj poslednji pomenuti mit, povezuje se sa Fenikijom i
Sirijom. Telo Ozirisa je izašlo na obalu kod Gebala ili Biblosa, sto kilometara iznad Tsura. Svakako čete
primetiti da se u imenu svakog ubice Khuruma, nalazi ime Boga Zla - Bal-a.

Har-oeri je bio bog Vremena, kao i Života. Egipatska legenda kaže da je Kralj Biblosa pose-kao drvo
tamaris koje je čuvalo telo Ozirisa i napravio od njega stub za svoju palatu. Izida, koja je radila u palati,