Page 25 - Nil Nidli - Zakoni zdravlja i izlečenja

24 ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA
izgleda imale samo slab efekat, ali nije bilo
Slika 5. Trend potrošnje masti u
povezanosti između potrošnje polinezasićenih
Sjedinjenim Državama
masnih kiselina i rizika od raka prostate.
Dnevna potrošnja masti po osobi
Rizik od raka kože raste sa ishranom 170
bogatom mašću 160
150
Čak se i rizik od raka kože može umanjiti Grama
praktikovanjem ishrane siromašne mastima. masti 140
130
Istraživanja na životinjama su pokazala da
120
ishrana sa mnogo masti povećava rizik od raka 110
kože posle izlaganja suncu. 91,92 Istraživači sa 100
Bejlor univerziteta su 1994. godine objavili
podatke koji potvrđuju te odnose kod ljudi. Oni 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990
su pronašli 76 pacijenata koji su bili voljni da Godina
učestvuju u njihovom istraživanju. Svima je
ranije dijagnostikovan rak kože i generalno su Iako je potrošnja masti ostala relativno sta-
upražnjavali tipičnu američku ishranu bogatu bilna posle 1983. godine, Amerikanci i dalje
mastima. Nasumično su upisali 38 učesnika na jedu daleko više masti nego što su to činili pre
obrazovni program koji im je pomogao da se jedne generacije. Prosečna potrošnja masti
prebace na ishranu siromašnu mastima u kojoj 1980-ih je bila oko 20% viša nego 1950-ih, sa
je mast sačinjavala samo 20% njihovih ukupnih 165 grama na dan u poređenju sa 140 grama
kalorija. Tokom naredne 2 godine eksperimen- na dan. Pre 1920. godine, potrošnja masti je
talna grupa je dobro pratila program (prosečno bila još niža, krećući se u proseku oko 120
uzimanje masti je predstavljalo 21% kalorija). grama na dan. 96 Izražavanjem ovih vrednosti u
Rezultati su ilustrovani na slici 4. 93 procentima, prosečan Amerikanac je imao
ishranu koja je sadržala 32% masti 1910.
Slika 4. Ishrana siromašna mastima godine. Tokom 80-ogodišnjeg perioda, ta cifra
smanjuje prekancerozna oštećenja na koži se postepeno povećala do 40% u 1990. godi-
Broj oštećenja ni. 97
Na osnovu dokaza koji se bave raznovrsnim
Na ishrani siromašnoj mastima problemima kao što su sprečavanje raka, kon-
(21% ili manje kalorija iz masti)
trola težine, upravljanje dijabetesom i spreča-
3 vanje bolesti srca, stručnjaci predlažu da bi tre-
balo da pokušamo da jedemo bolje od naših
predaka, a ne gore. Većina autoriteta predlaže
Na prosečnoj istrazi
(približno 39% kalorija iz masti) da bi mast trebalo da predstavlja manje od
30% naših ukupnih kalorija, i mast bi trebalo da
10 bude iz biljnih, a ne iz životinjskih izvora. Koja
je to hrana koju jedemo, a koja obezbeđuje svu
tu mast – naročito zasićene masne kiseline?
Glavni izvori su prikazani u tabeli 6. 98
Držanje ove dijete se isplatilo. U poređenju Uočite da su sve te namirnice životinjski
sa osobama sa prosečnim uzimanjem masti, proizvodi. Biljna hrana uopšteno ima manju
kod ove grupe se javila samo trećina prekan - količinu zasićenih masnih kiselina. Ljudi koji su
ceroznog oštećenja kože.
Među drugim vrstama raka povezanim sa
velikom potrošnjom zasićenih masnih kiselina Tabela 6. Uobičajeni izvori zasićenih
spadaju rak debelog creva i jajnika. masnih kiselina
Namirnice sa 10 grama zasićenih masnih kiselina:
Američka potrošnja masti je visoka
2 šolje punomasnog mleka
Detaljnije smo razmatrali probleme poveza - 1 dupli hamburger
ne sa unošenjem masti. Količina masti koju su 1 šolja sladoleda od vanile
trošili Amerikanci tokom perioda od 37 godina 2 šolje zamrznutog jogurta
prikazana je na slici 5. 94,95 2 šolje običnog jogurta
2 kriške američkog obrađenog sira