Page 46 - Swami Shivananda - Bog postoji

atoma koji obrazuju određeno jedinjenje nije isprva mogao da bude objekt posmatranja nijednog
ljudskog bića; stoga njegov udubljeni posmatrač mora da bude Bog.

Naijajike dodaju i to da plod postupaka pojedinca nije uvek u domašaju tog pojedinca koji je
izvršilac. Stoga mora da postoji delilac plodova postupaka, i taj vrhovni delilac je Bog.

Patanđalijev sistem joge smatra Boga za nenadmašnu klicu sveznanja. Mogućnost sveznanja i
nužnost da se prizna njegovo poreklo, njegov izvor, vode ka pretpostavci o vrhovnom Biću na
koje ne utiču promene izazvane nekom nevoljom, radnjom, ostvarenjem, kao ni sklonosti ka
prianjanju uz takvo ostvarenje. Znanje kojim su različite jedinke obdarene u ovom svetu nije
istog stepena; postoje stupnjevi u ispoljenju znanja. Postoji rastući niz znanja, snage i sreće u
skladu sa stepenom obuhvatanja sadržaja znanja. Što je veći sadržaj, znanje je šire. Različiti
stepeni znanja u svetu nagoveštavaju najviši ideal znanja, stanje sveznanja koje mora da bude
poistovećeno sa večitom egzistencijom. A to stanje sveznanja koje je usaglasivo sa večnošću, ne
može se naći ni u jednoj ograničenoj jedinki, pošto na ovom svetu nije viđen niko ko bi bio
apsolutno mudar. Nijedan pojedinac ne može da bude sveznajuće biće, pa ono može da bude
jedino Bog. Bog raspolaže vrhovnim savršenstvom, pošto je obdaren apsolutnim znanjem i moći.
Jedino On može da bude svemoćni i Univerzalni Kralj.

Nasadija-Sukta (himna) iz Rig-Vede objavljuje da je u početku stvari postojao Tamas, tama
posvuda rasprostranjena, i da je usred te sveopšte tame Svetlost Jedinog blistala, sama od sebe.
Tu veličanstvenu Inteligenciju valja poistovetiti sa Samorodnim, Svajambuom, budući da nema
uzrok van sebe. To Samorodno iskrslo je iz praiskonskog Tamasa pomoću svoga Tapasa
(suštinskog principa energije) besprekornog znanja, i projektovalo ovaj šaroliki svet jedinki.
«Posvuda beše tama; spočetka sve ovo beše beskraj bez svetlosti; klica pokrivena ljuskom, to
Jedno beše rođeno snagom Tapasa» (Rig-Veda, X. 129). Rig-Veda veliča Hiranjagarbu kao
prvog Boga stvorenja. «Hiranjagarba beše prisutan u početku; kada je rođen, on beše jedini
gospodar svih stvorenja; podupirao je zemlju i nebo – tom Bogu nudimo svoje obožavanje uz
prinošenje žrtava. (Njemu) koji je podarilac duševne moći, podarilac snage, kojeg sve postojeće
ima u vidu i očekuje, kome se i bogovi povinuju, čija senka je besmrtnost isto koliko i smrt –
tom Bogu nudimo svoje obožavanje uz prinošenje žrtava» (X. 121). «Sa očima svugde, sa licima
svugde, sa rukama svugde, sa nogama svugde, On se kreće svojim rukama i hitrim nogama, i
postoji kao Jedini Bog, stvarajući nebo i zemlju» (X. 81). «On koji je naš roditelj, stvoritelj,
zapovednik, koji poznaje naša boravišta i sva bića, koji je bogovima nadenuo imena – On je
Jedinstven; kod Njega ostala bića dolaze da se obaveste» (X. 82). Puruša-Sukta (Himna Svesnom
Biću, Gospodu) ukazuje na uzvišenog Gospoda kao na Onog koji sve obuhvata. «Puruša imaše
hiljadu glava, hiljadu očiju i hiljadu nogu. Pokrivajući zemlju na sve strane, protezao se i van nje
sa svojih deset prstiju. Sve je ovo jedino Puruša, sve što beše i sve što će biti... Četvrtina Njega
su sva stvorenja, tri četvrtine Njega je besmrtnik u nebesima» (X. 90). Sam Apsolut pojavljuje se
kao Išvara. «Iz Njega je rođen Virat (Duh spoljnog univerzuma), a iz Virata, pak, Puruša.» Išvara
je i telo i duša sveta.

Sledeći ovu veliku temu Veda, Manu je, prilikom stupanja na snagu njegovog zakonika,
izjavio: «U početku sve ovo beše prekriveno tamom, nespoznatljivo, neopisivo, nedokazivo,
neodredivo; izgledalo je da se vasiona nalazi, takoreći, u stanju sna. Zatim je Samostvoreno
Božansko Biće, samo neispoljeno, ispoljilo ovu vasionu sa njenim prekrasnim materijama, itd.,