Page 41 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod
P. 41

SVETO PISMO                        STARI SAVEZ                 1. KNJIGA MOJSIJEVA
           se rodio pod starost. On mu je načinio    dalje za  svojom braćom i našao ih kod
           dugu prugastu haljinu s rukavima.  4 Kad   Dotana.
           su njegova braća videla da ga njihov otac   18 Oni su ga ugledali izdaleka, i pre
           voli više nego sve njih, zamrzeli su ga i   nego što im se približio, lukavo su smislili
           nisu mu mogli mirno ni reč reći.          kako da ga  ubiju.  19 Zato  su jedan dru-
              5 Kasnije je Josif usnio san i ispričao ga   gom rekli: „Evo dolazi  onaj koji snove
           svojoj braći, i to im je bio još jedan razlog   sanja.  20 Hajde da ga  ubijemo i da ga
           da ga mrze. 6 On im je rekao: „Molim vas,   bacimo u neku jamu za  vodu.  Reći  ćemo
           čujte kakav sam san usnio. 7 Nasred njive   da ga je proždrla neka opasna zver.  Da
           smo vezivali snopove i tada se moj  snop   vidimo onda  šta  će biti od njegovih sno-
           podigao i stao uspravno, a vaši snopovi su   va.” 21 Kada je Ruben to čuo, pokušao je
           ga okružili i poklonili mu se.” 8 A njegova   da ga izbavi iz njihovih ruku. Zato je reka-
           braća  su mu rekla: „Da  nećeš možda da   o: „Nemojmo pogubiti njegovu dušu.” 22
           upravljati nad nama? Da nećeš možda da    Zatim je još rekao: „Nemojte prolivati krv.
           vladaš nad nama?” Tako su našli još jedan   Bacite ga u ovu jamu koja je u pustinji i ne
           razlog da ga mrze zbog  njegovih snova i   dižite ruke na njega.” On je nameravao da
           njegovih reči.                            ga izbavi iz njihovih ruku i da ga vrati ocu.
              9 Posle toga on je usnio još jedan san,   23 Kad je Josif došao kod svoje braće,
           pa ga je ispričao svojoj braći: „Usnio sam   oni su s njega svukli dugu prugastu haljinu
           još jedan san, a to se sunce, mesec i je-  koju je imao na sebi. 24 Zatim su ga uzeli
           danaest zvezda klanjaju preda mnom.” 10   i bacili u jamu. Jama je u to vreme bila
           Kada je to ispričao svom ocu i svojoj braći,   prazna; u njoj nije bilo vode.
           otac ga je prekorio: „Šta znači taj san koji   25 Zatim su seli da jedu. Kad su podigli
           si usnio? Da se nećemo možda ja i tvoja   oči, videli su kako iz Gilada dolazi karavan
           majka i tvoja braća klanjati pred tobom do   Ismailaca, s kamilama natovarenim miri-
           zemlje?”  11 Njegova braća su  postala    som, balzamom i korama od drveta koje
           ljubomorna na njega,  ali  njegov otac  je   sadrže smolu. Sve su to nosili u Egipat. 26
           čuvao te reči u svom srcu.                Tada je Juda rekao svojoj braći: „Kakva
              12 Jednom su njegova braća otišla da   nam je korist ako ubijemo svog brata i
           pasu stado svog oca  blizu  Šekema.  13   sakrijemo njegovu krv?  27 Hajde da ga
           Posle nekog vremena Izrael reče Josifu:   prodamo Ismailcima, i ne dižimo ruke  na
           „Zar tvoja braća ne  čuvaju stada blizu   njega. Ipak je on naš brat, naše telo.”
           Šekema? Hajde da te pošaljem kod njih.”   Tako su poslušali svog brata. 28 Tada su
           Na to mu on odgovori: „Evo me!” 14 Otac   naišli madijanski trgovci. Zato  su braća
           mu zatim reče: „Molim  te, idi tamo i vidi   izvukla Josifa, izvadivši ga iz jame, i proda-
           da li su tvoja braća živa i zdrava i da li je   li ga Ismailcima za dvadeset  srebrnika, a
           stado dobro, pa mi onda javi.” Tako ga je   oni su ga odveli u Egipat.
           on poslao iz doline Hebron, i on je otišao   29 Kad je Ruben došao do jame i video
           prema Šekemu.  15 Kasnije ga je neki      da Josifa više nema u njoj, razderao  je
           čovek našao kako luta po polju, pa ga je   svoje haljine. 30 Onda je otišao kod svoje
           upitao: „Šta tražiš?”  16 On odgovori:    braće i povikao: „Nema deteta! Šta  ću
           „Tražim svoju braću. Molim te, kaži mi gde   sad?” 31 Tada su uzeli Josifovu dugu ha-
           čuvaju stada.”  17  Čovek mu reče: „Otišli   ljinu, zaklali jarca i nekoliko puta umočili
           su odavde, jer sam ih  čuo kako govore:   haljinu u krv.  32 Posle toga su tu dugu
           ‘Hajdemo u  Dotan.’” Tako je Josif pošao   prugastu haljinu poslali svom ocu i poruči-


                                                ~ 41 ~
   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46