Page 104 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"Да, само индустријска цивилизација је могућна једино ако нема самоодрицања.
Тражи се самоповлађивање, ограничено једино захтевима хигијене и економике. Иначе
долази до застоја у индустријском развоју."

"Имали бисте разлог за невиност!" рече Дивљак, лако црвенећи док је то изговарао.

"Али невиност значи страст, невиност значи неурастенију. А страст и неурастенија
значе нестабилност. А нестабилност значи крај цивилизације. Нема трајне цивилизације без
пријатних грехова у великим количинама."

"Али бог је већ разлог постојања за све што је племенито, добро и херојско. Кад бисте
имали бога..."

"Драги мој млади пријатељу", рече Мустафа Монд, "цивилизација нема апсолутно
никакве потребе за племенитошћу и хероизмом. То су симптоми политичке неспособности.
У правилно организованом друштву као што је наше, никоме се не пружа прилика да се
понесе племенито и херојски. Да би се указала таква прилика, ситуација мора да буде крајње
нестабилна. Кад је рат, кад има опречних мишљења, кад се треба одупрети искушењима,
бранити вољено биће или се борити за њега - онда, очигледно, племенитост и хероизам имају
неког смисла. Али у данашње време нема ратова. Улажу се највећи напори да се спречи
прејака љубав. Опречних мишљења нема; сви су тако обрађени да не могу а да не раде оно
што треба. А оно што треба радити, у целини је тако пријатно, толико је слободе дато
иживљавању природних импулса, да заиста и нема искушења којима се треба одупирати. А
ако се баш неком злом срећом и деси што непријатно, молим: ту је увек сома која омогућује
да се побегне из стварности. Увек је ту сома која смирује бес, која помирује с
непријатељима, која даје стрпљивост и издржљивост. У прошлости се тако што могло
постићи само уз огромне напоре и године интензивне моралне обуке. А данас - попијете две-
три таблете од пола грама, и све се среди. Врлина је сада доступна свима. Бар половину
морала увек имате уз се, у бочици. Хришћанство без суза - ето шта је сома."
"Али сузе су потребне. Зар се не сећате Отелових речи? 'Ако после сваке буре дође
овако затишје, нек ветрови дувају док не пробуде и саму смрт.' У пуеблу нам је један старац
причао једну индијанску причу, о девојци из Матсакија. Младићи који су желели да је узму
за жену морали су да једно цело јутро риљају у њеној башти. Изгледало је лако; само, било је
мува и комараца, чаробних. Већина младића просто није могла да издржи убоде и пецање.
Али онај који је могао - тај је добио девојку за жену."
"Диван прича! Али у цивилизованим земљама", рече Управљач, "девојке можете
имати а да не риљате за њих, а нема ни мува ни комараца. Њих смо потаманили још одавно,
пре много векова."

Дивљак климну главом, намрштивши се. "Потаманили. Да, то на вас и личи. Ви
уклањате све што је непријатно, уместо да се научите како ћете га подносити. Је ли
достојније ума трпети праћке и стреле судбе обесне ил' се оружати против мора беде и
40
отпором учинити им крај... Али ви не радите ни једно ни друго. Нити трпите нити се
одупирете. Ви просто укидате праћке и стреле. То је и сувише лако."
Он одједном заћута, мислећи о својој мајци. У својој соби на тридесет седмом спрату,
Линда је пловила морем распеване светлости и мирисних миловања - пливала и отпливала,
ван времена, ван простора, ван тамнице својих упомена, својих навика, свог остарелог и
надувеног тела. А Томи, бивши директор Центра за инкубаротску производњу и систематску
обраду, Томи је и даље био на одмору - на одмору од понижења и патњи, у свету где се нису
чуле оне речи, онај подругљиви смех, где се није видело оно одвратно лице оседеле косе, оне
влажне и млитаве руке око врата, у предивном свету...

40
Хамлет, III, 1 (превод Св. Стефановића).
103