Page 105 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"Вама би требало", настави Дивљак, "нешто што кошта суза, промене ради. Овде
ништа не кошта колико треба."
("Дванаест и по милиона долара", беше се побунио Хенри Фостер кад му је Дивљак
рекао то исто. "Дванаест и по милиона долара - толико је коштао нови Центар. Ни цента
мање.")
"Излажућ што је смртно, несигруно, свему што срећа, смрт, опасност сме - а све за
41
једну љуску од јајете. Зар вам се не чини да ту има нечега?" упита он, погледавши Мустафу
Монда. "Без икакве везе с богом - мада би, разуме се, бог био разлог за тако шта. Зар вам се
не чини да има нечег у животу изложеном сталној опасности?"

"Има много", одговори Управљач. "Надбубрежне жлезде се морају повремено
стимулирати."
"Шта кажете?" упита Дивљак, не схватајући.

"То је један од услова за савршено здравље. Зато смо увели обавезне куре СДО."
"СДО?"
"Сурогат дубоких осећања. У редовним размацима, једном месечно. Цео организам се
преплави адренином. Потпуни физиолошки еквивалент страха и беса. Све лековито дејство
убијања Дездемоне и смрти од Отелове руке, али без иједне непријатне последице."
"Али ја желим непријатне последице."

"Ми не", рече Управљач. "Ми више волимо удобност."
"Али ја не волим. Ја хоћу бога, хоћу поезију, хоћу праву опасност, хоћу слободу, хоћу
доброту. Хоћу грех."

"Ви у ствари тражите право", рече Мустафа Монд, "да будете несрећан."
"Да и не говоримо о праву да остарите, поружните и постанете импотентни; право да
имате сифилис и рак; право да немате довољно за јело; право да имате вашке; право да
живите у сталном страху од свега што се може десити сутра; право да оболите од тифуса;
право да будете мучени свим могућним неизрецивим боловима."

Завлада дуга тишина.
"Тражим их сва", рече најзад Дивљак.

Мустафа Монд слеже раменима. "Само изволите", рече он

18.

Врата су била одшкринута; они уђоше.
"Џоне!"

Из купатила се зачуше непријатни и карактеристични звуци.
"Да ти се није шта десило?" повика Хелмхолц.
Одговора није било. Непријатни звуци се поновише, двапут, затим тишина. Онда
врата од купатила шкљоцнуше и отворише се; изиђе Дивљак, необично блед.

"Дакле, Џоне", забринуто рече Хелмхолц, "заиста ми болесно изгледаш."
"Јеси ли појео нешто покварено?" упита Бернард.

Дивљак климну главом. "Појео сам цивилизацију."

41
Хамлет, IV, 4 (превод Св. Стефановића).
104