Page 20 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"Доктор Велс каже да ће ми три месеца вештачке трудноће, ако сад прихватим куру,
држати здравље још три-четири године."
"Фино ако је тако", рече Ленина. "Само, Фани, то значи да идућа три месеца не
смеш..."

"А не, срце, никако. Само недељу-две. Вечерас идем у клуб на партију музичког
бриџа. Ти излазиш?"

Ленина климну главом.
"С ким?"

"Са Хенријем Фостером."
"Опет?" На Фанином добром лицу, округлом као месец, појави се израз неодобравања
и болног изненађења, који уз то лице није никако пристајао. "Хоћеш да кажеш да си још увек
са Хенријем Фостером?"
Очеви и мајке, браћа и сестре. Али постојали су још и мужеви, жене, љубавници и
љубавнице. Сем тога, постојала је и моногамија и 'забављање'.
"Мада, вероватно, не знате шта ти изрази значе", рече Мустафа Монд.

Они одмахнуше главом.
Породица, моногамија, забављање. Свуда искључивост, свуда усредсређивање на
једну једину личност, уско каналисање импулса и енергије.
"Али свако припада свима", закључи он, наводећи хипнопедијску пословицу.

Студенти заклимаше главом, у знак сагласности са изјавом коју су, пошто су је у сну
били чули више од шездесет две хиљаде пута, прихватили не само као истиниту него као
аксиому, саму по себи јасну, потпуно необориву.

"Па шта хоћеш", протестовала је Ленина, "тек је четири месеца како имам Хенрија."
"Тек је четири месеца! Лепо, богами. И још нешто", настави Фани, испруживши,
оптужујући, прст према Ленини, "све то време ниси имала никог другог. Је ли тако?"

Ленина поцрвене као крв; али очи и глас остадоше јој пркосни. "Нисам имала никог",
одговори она готово бесно. "И могу ти рећи да не видим зашто је требало да имам."

"А, она ми може рећи да не види зашто је требало да има", понови Фани, као да је иза
Ленининог левог рамена стајао невидљиви слушалац. Затим, изненада променивши тон: "Не,
озбиљно; стварно мислим да треба да пазиш шта радиш. Врло је непристојно, пре свега, тако
дуго бити само с једним. Да ти је четрдесет година, или бар тридесет пет, још и којекако.
Али, Ленина, у твојим годинама! Не, то стварно не може тако. А знаш добро како се Д. Ц.
буни кад је нешто тако јако или дуготрајно... Четири месеца Хенри Фостера, и све то време
да немаш нијеног другог - да то чује, био би бесан као рис."
"Замислите воду у цеви, под притиском." Они је замислише. "Ја је пробушим на
једном месту", рече Управљач. "Какав млаз!"

Он је пробуши на двадесет места. Појави се двадесет бедних водоскочића.
"Чедо моје, чедо моје...!"

"Мама!" Лудило је заразно.
"Срећо мамина, једино мамино, злато моје, злато..."

Мајка, моногамија, забављање. Водоскок шиба високо; млаз је жесток и запењен.
Нагон има сам једну одушку. Срећо мамина, чедо мамино. Није ни чудо што су ти људи из
предмодерног доба били сви луди, бедни и зли. Њихов свет им није допуштао да ствари
19