Page 18 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"Идеш ли вечерас у тактилоскоп, Хенри?" упита помоћник директора одсека за
предодређивање. "Чујем да је овај нови филм у Алхамбри првокласан. Има једна љубавна
сцена на простирци од медвеђег крзна; кажу да је изврсна. Репродукована свака длака крзна.
Невероватни тактилни ефекти."

"Због тога вам се историја и не предаје", говорио је Управљач. "Али сад је време..."
Д. Ц. га погледа са стрепњом. За Управљача се причало да у радној соби, у сефу, крије
старе забрањене књиге. Свето писмо, збирке песама - сам Форд зна шта све не.

Мустафа Монд улови директров усплахирени поглед и углови румених усана му
иронично заиграше.

"Без бриге, директоре", рече он тоном благог подсмеха, "нећу их искварити."
Д. Ц. се збуни као дечак.

Они који се осећају презрени добро чине што и сами дају свом лицу израз презира.
Осмех на лицу Бернарда Маркса био је презрив.

Није него, свака длака крзна!
"Свакако ћу отићи", рече Хенри Фостер.

Мустафа Монд се наже напред, замаха уздигнутим прстом пред њима. "Покушајте
само да замислите", рече он, а од његовог гласа пођоше им неки чудни жмарци по
дијафрагми. "Покушајте да замислите како је то изгледало имати живородну мајку."

Опет она непристојна реч. Али овог пута никоме није ни на памет пало да се насмеје.
"Покушајте да замислите шта је значило живети са својом породицом!"

Покушаће; али, очигледно, без икакавог успеха.
"А знате ли шта је значила реч 'дом'?"

Они одмахнуше главом.
Из овог полумрачног гримизног подрума, Ленина Краун узлете седамнаест спратова,
окрете десно изишавши из лифта, пође дугим ходником и, отворивши врата на којима је
писало ЖЕНСКА СВЛАЧИОНИЦА, зарони у заглушни хаос руку, груди и доње рубља.
Бујице вреле воде су се прскајући уливале у стотину када или клокотале истичући из њих.
Зујећи и шиштећи, осамдесет апарата за вибро-вакуум масажу истовремено су гњечили и
усисавали чврсту и опаљену пут осамдесет изванредних примерака женки. Све су говориле
на сав глас. Апарат за синтетичку музику извијао је соло на суперкорнету.

"Здраво, Фани", рече Ленина девојци чији су чивилук и касета били одмах до њених.
Фани је радила у сали за флаширање, а презивала се такође Краун. Но пошто је на две
милијарде становника планете било само десет хиљада презимена, ова случајност није била
тако необична.
Ленина поче да повлачи своје патент-затвараче - наниже на блузи, наниже обема
рукама, по један од оних који су држали панталоне, још једном наниже, за доње рубље. Не
скидајући чарапе и ципеле, она оде у купатило.
Домаће огњиште - неколико собичака, у којима су становали збијени да се угуше,
човек, жена која је повремено котила, гомила дечака и девојчица свих узраста. Без ваздуха,
без довољно простора; затвор, нестерилизован затвор; помрчина, болештине, смрад.
(Управљач је тако живо евоцирао прошлост, да један момчић, осетљивији од осталих,
побледе од самог описивања и само што није почео да повраћа.)

17