Page 13 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru
P. 13

Elegantna stjuardesa pozdravi ga kada je u{ao u kabinu. "Dobro jutro, dr Flojde. Ja sam gospo|ica
              Simons - `elim vam dobrodo{licu na letelicu u ime kapetana Tajnsa i na{eg kopilota, prvog oficira Balarda."
                     "Hvala", odvrati Flojd uz osmeh, zapitav{i se zbog ~ega stjuardese uvek moraju da li~e na robotske
              turusti~ke vodi~e.
                     "Poletanje je kroz pet minuta", nastavi ona, pokazav{i rukom prema praznoj kabini za dvadeset putnika.
              "Mo`ete se smestiti na bilo koje sedi{te, ali kapetan Tajns vam preporu~uje prednje mesto sa leve strane, uz prozor,
              ako `elite da posmatrate postupak spajanja."
                     "Poslu{a}u njegov savet", uzvrati on, krenuv{i prema preporu~enom sedi{tu. Stjuardesa se jo{ neko vreme
              trudila oko njega, a onda ode do svog pregratka u stra`njem delu kabine.
                     Flojd se smesti na sedi{te, podesi bezbednosne pojaseve oko pasa i ramena, a onda pri~vrsti svoju ta{nu
              na susedno sedi{te. Trenutak kasnije, oglasi se zvu~nik mekim, pucketavim {umom. "Dobro jutro", re~e glas
              gospo|ice Simons. "Ovo je poseban let tri od Kosmodroma Kenedi do Svemirske stanice jedan."
                     Re{ena je, kako izgleda, da se dr`i punog programa, iako ima samo jednog putnika, pomisli Flojd; nije
              mogao da obuzda sme{ak kad je ona neumoljivo nastavila:
                     "Let }e trajati pedeset pet minuta. Najve}e ubrzanje iznosi}e dva 'g' i prove{}emo u beste`inskom stanju
              trideset minuta. Molim vas da ne ustajete sa sedi{ta sve dok se ne upali signal za bezbednost."
                     Flojd se osvrnu preko ramena i doviknu: "Hvala." Za trenutak je spazio pomalo nelagodan, ali i ljubak
              osmeh.
                     Zavalio se u sedi{te i opustio. Ovo putovanje, izra~unao je, ko{ta}e poreske obveznike ne{to malo vi{e od
              milion dolara. Ako bi se pokazalo neopravdano, on bi izgubio posao: ali uvek se mogao vratiti na univerzitet i
              nastaviti prekinuto izu~avanje nastanka planeta.
                     "Svi postupci automatskog odbrojavanja otpo~eli", za~uo se kapetanov glas iz zvu~nika; odlikovao se
              umiruju}om jednoli~no{}u osebenom za op{tenja preko radio-veze.
                     "Poletanje kroz jedan minut."
                     Kao i uvek, izgledalo je da je protekao ~itav sat. Flojd je i te kako bio svestan d`inovskih sila koje su se
              obavile oko njega, ~ekaju}i da budu oslobo|ene. U rezervoarima za gorivo dve semirske letelice, kao i u skladi{tu
              energije lansirnog sistema, stajala je zapretana snaga nuklearne bombe koja }e sva biti utro{ena na to da ga
              podigne do pukuh dve stotine milja iznad Zemlje.
                     Nije se koristilo staromodno PET-^ETIRI-TRI-DVA-JEDAN-NULA, koje je delovalo tako nelagodno po
              ~ovekov nervni sistem.
                     "Lansiranje kroz petnaest sekundi. Ose}a}ete se prijatnije ako po~nete duboko da di{ete."
                     Bio je to koristan savet kako u psiholo{kom, tako i u fiziolo{kom pogledu. Flojd je osetio da je zasi}en
              kiseonikom i da je pripravan da se sa svime uhvati uko{tac, kada lansirna staza stane da odapinje svoj tovar od
              hiljadu tona iznad Atlantika.
                     Bilo je te{ko odrediti u kom su se ~asu odlepili od staze i zaplovili vazduhom, ali kad se grmljavina raketa
              najednom udvostru~ila i kad je Flojd stao sve dublje da ule`e u debelo postavljeno sedi{te, shvatio je da su motori
              prvog stepena stavljeni u pogon. @eleo je da gleda kroz prozor, ali valjalo je ulo`iti silan napor i samo da se
              okrene glava. No, ipak se nije ose}ao neudobno; {tavi{e, pritisak ubrzanja i mo}na grmljavina motora izazvali su u
              njemu izuzetnu razdraganost. U u{ima mu je zvonilo, krv mu je dobovala u `ilama, ose}ao je takvu `ivahnost
              kakvu ve} godinama nije iskusio. Ponovo je bio mlad i po`eleo je da peva na sav glas - {to je bez ikakve bojazni
              mogao da u~ini, budu}i da ga zasigurno niko ne bi ~uo.
                     No, to raspolo`enje brzo ga je pro{lo, ~im je shvatio da napu{ta Zemlju i sve {to je ikada voleo. Dole se
              nalazilo troje njegove dece, koja su ostala bez majke od onog kobnog leta za Evropu njegove supruge pre deset
              godina (Deset godina? Nemogu}e! Pa ipak, bilo je tako...) Mo`da nije, njih radi, trebalo ponovo da se o`eni...
                     Gotovo je izgubio ose}aj za vreme kada se pritisak i buka najednom smanji{e, a zvu~nik u kabini objavi:
              "Priprema za odvajnje donjeg stepena. Sad!"
                     Usledio je blagi trzaj; Flojd se iznenada priseti navoda iz jednog spisa Leonarda da Vin~ija; video ga je
              uramljenog i obe{enog na zidu neke kancelarije NASA-e:

                     Velika Ptica polete}e na le|ima
                     velike ptice, donose}i slavu gnezdu
                     u kome je ro|ena.
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18