Page 14 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Velika Ptica sada je uistinu letela, nadma{iv{i sve da Vin~ijeve snove, a njen iscrpljeni sadrug vra}ao se na
Zemlju. Posle luka duga~kog deset hiljada milja prazan donji stepen skliznu}e u atmosfetu, trampe}i brzinu za
razdaljinu na putu ka mati~noj luci Kenedi. Kroz nekoliko ~asova, doteran i napunjen gorivom, bi}e ponovo
spreman da podigne novog sadruga ka blistavoj ti{ini do koje sam nikada ne}e sti}i.
Sada smo, pomisli Flojd, potpuno samostalni na vi{e od pola puta do orbite. Kada se ubrzanje ponovo
javilo, po{to su bile uklju~ene rakete gornjeg stepena, potisak je bio znatno bla`i: {tavi{e, ose}ao ga je samo kao
normalnu gravitaciju. Ali bilo bi nemogu}e hodati, budu}i da se 'gore' nalazilo pravo na prednjem kraju kabine.
Kada bi budalasto postupio i napustio sedi{te, za~as bi tresnuo o stra`nji zid.
Dejstvo je bilo pomalo rastrojavaju}e, zato {to je izgledalo da brod stoji na repu. Flojdu, koji se nalazio
skroz na prednjem delu kabine, ~inilo se da su sva sedi{ta pri~vr{}ena na jednom zidu koji se okomito spu{tao pod
njim. Upravo se silno upirao da prenebregne ovaj neprijatan privid kada se zora rasprsnu sa druge strane broda.
Za svega nekoliko sekundi proleteli su kroz koprene grimiznog, ru`i~astog, zlatnog i plavog, obrev{i se
kona~no u ble{tavoj belini dana. Iako su prozori bili veoma zasen~eni da bi se ubla`ila blistavost, prodorni snopovi
Sun~eve svetlosti, koji su sada lagano klizili kroz kabinu, ostavili su Flojda nekoliko minuta poluzaslepljenog.
Nalazio se u svemiru, ali ipak nije moglo biti ni govora o tome da vidi neku zvezdu.
Zaklonio je o~i {akama i poku{ao da baci pogled kroz prozor pokraj sebe. Napolju, unazad zaba~eno
krilo broda sjajilo se poput metala u stanju belog usijanja, silovito odra`avaju}i svetlost Sunca; svuda unaokolo
vladala je potpuna tama i ta tmina morala je vrveti od zvezda - ali bilo je nemogu}e razabrati ih.
Te`ina je lagano ~ilila; rakete su postepeno isklju~ivane kako je brod ulazio na orbitu. Grmljavina motora
pretvorila se u prigu{enu tutnjavu, pa u blago pi{tanja, da bi na kraju sasvim zamukla. Da nije bilo pojaseva
kojima je bio vezan, Flojd bi izlebdeo iz sedi{ta; u svakom su~aju, ~inilo mu se da mu stomak vi{e ni{ta ne mo`e
spre~iti da ba{ to u~ini. Jedino se nadao da }e pilule koje je dobio pre pola ~asa i deset hiljada milja valjano
obaviti posao za koji su predvi|ene. Samo je jednom u krijeri imao svemirsku bolest - i to je bilo vi{e nego
dovoljno.
Pilotov glas koji se razlegao iz zvu~nika u kabini bio je odlu~an i uverljiv: "Molim vas da ne gubite iz vida
upustva za beste`insko stanje. Spoji}emo se sa Svemirskom stanicom jedan kroz ~etrdeset pet minuta."
Stjuardesa mu krenu u susret uskim prolazom desno pored sasvim primaknutih sedi{ta. Koraci su joj bili
neobi~no lepr{avi, a stopala su joj se nevoljno odvajala od poda, kao da je gazila po lepku. Dr`ala se jarko`ute
trake zastirke 'Velkro' koja se pru`ala celom du`inom poda i tavanice. Zastirka i |onovi njenih sandala bili su
prekriveni mno{tvom kukica koje su prianjale jedna uz drugu kao dve hrapave povr{ine. Ovaj trik hodanja u
slobodnom padu neizmerno je ospokojavao pometene putnike.
"Da li biste malo kafe ili ~aja, dr Flojde?" upita ona vedrim glasom.
"Ne hvala", uzvrati on uz osmeh. Uvek se ose}ao kao beba kada je trebalo da sisa iz neke od tih plasti~nih
tuba za pijenje.
Stjuardesa je jo{ uslu`no stajala pred njim, dok je on otvarao ta{nu i stao da prebira po papirima.
"Dr Flojde, smem li da vas ne{to upitam?"
"Svakako", re~e on, pogledav{i je preko nao~ara.
"Moj verenik je geolog u Klavijusu", re~e gospo|ica Simons, bri`ljivo odmeravaju}i re~i, "a od njega
nemam nikakvih vesti ve} vi{e od jedne sedmice."
"@ao mi je {to to ~ujem; mo`da izbiva iz baze i nije u prilici da uspostavi vezu."
Ona odmahnu glavom. "Uvek me obavesti kad to treba da se dogodi. A mo`ete zamisliti koliko se brinem
- uz sve ove glasine. Je li stvarno izbila epidemija na Mesecu?"
"I da jeste, nema razloga za uzbunu. Se}ate se da je karantin zaveden i 1998. zbog mutiranog virusa
gripa. Mnogi su oboleli - ali niko nije umro. A to je uistinu sve {to mogu da vam ka`em", zaklju~i on odlu~no.
Gospo|ica Simon se ljupko osmehnu i ispravi.
"Hvala vam, u svakom slu~aju, doktore. @ao mi je {to sam vam dosa|ivala."
"Uop{te mi niste dosa|ivali", uzvrati on galantno, ali ne odve} ubedljivo. Zatim se zadubi u beskrajne
tehni~ke izve{taje, u uobi~ajenom nastojanju da u poslednji ~as nadoknadi propu{teno.
Vi{e ne}e imati vremena za ~itanje kada stigne na Mesec.

8. ORBITALNI RANDEVU
Pola ~asa kasnije pilot objavi: "Kontakt kroz deset minuta. Molim vas da proverite bezbednosni pojas."