Page 15 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru
P. 15

Flojd poslu{a i odlo`i papire. Poku{avati da se ~ita za vreme nebeske ta~ke `ongliranja, koja je trajala
              poslednjih tri stotine milja, zna~ilo je samo tra`iti neprilike; najbolje je bilo zaklopiti o~i i opustiti se dok se
              svemirska letelica povodila napred-nazad uz kratka uklju~enja raketa.
                     Nekoliko minuta kasnije on prvi put spazi Svemirsku stanicu jedan udaljenu svega nekoliko milja. Sun~eva
              svetlost ble{tala je i iskri~ila se na ugla~anoj metalnoj povr{ini diska pre~nika tri stotine jardi, koji se sporo okretao.
              Nedaleko odatle, kre}u}i se istom orbitom, nalazio se svemiroplan 'Titov V', zaba~enih krila, a odmah uz njega
              jedan gotovo loptasti 'Arijes-1B', svemirska tegle}a raga, sa ~etiri zdepaste noge koje su mu {tr~ale sa jedne strane
              - amortizeri za spu{tanje na Mesec.
                     Svemirska letelica 'Orion III' spu{tala se sa vi{e orbite, tako da se iza stanice pru`ao spektakularan prizor
              Zemlje. Sa visine od dve stotine milja Flojd je mogao da obuhvati pogledom zama{an deo Afrike i Atlantskog
              okeana. Iako je bilo prili~no obla~no, on je ipak uspeo da razabere plavo-zelene obrise Zlatne Obale.
                     Sredi{nja osa Svemirske stanice, sa ispru`enim pristajnim kracima, sada je lagano plivala ka njima. Za
              razliku od konstrukcije iz koje je nicala, ona nije rotirala - ili, bolje re~eno, okretala se u suprotnom smeru stopom
              koja je predstavljala ta~nu protivte`u vrtenju stanice. To je omogu}avalo da se svemirska letelica koja dolazi u
              posetu spoji sa njom, da bi se izvr{ilo prebacivanje putnika i tereta, bez opasnosti da ovi pogubno budu zavitlani i
              odba~eni.
                     Uz najbla`i udar, brod i stanica se spoji{e. Spolja su doprli metalni, {kripavi {umovi, a potom se za~ulo i
              kratkotrajno pi{tanje vazduha dok su se pritisci izjedna~avali. Nekoliko sekundi kasnije vrata vazdu{ne komore su
              se otvorila i u kabinu stupi jedan ~ovek u svetlim, pripijenim pantalonama i ko{ilji sa kratkim rukavima - ode}i koja
              je gotovo predstavljala uniformu osoblja Svemirske stanice.
                     "Milo mi je {to smo se upoznali, dr Flojde. Ja sam Nik Miler iz obezbe|enja stanice; stara}u se o vama sve
              dok vam {atl ne krene."
                     Oni se rukova{e, a onda Flojd uputi osmeh stjuardesi i re~e : "Molim vas, prenesite moje ~estitke
              kapetanu Tajnsu i zahvalite mu na udobnom letu. Mo`da }emo se videti i na povratnom putovanju."
                     Veoma oprezno - proteklo je vi{e od godinu dana od kako je poslednji put boravio u beste`inskom stanju
              i mora}e da pro|e izvesno vreme pre no {to ponovo postane vi~an `ivljenju u svemiru - on se, ruku po ruku, izgura
              iz vazdu{ne komore, ulebdev{i u veliku, kru`nu prostoriju u osi svemirske stanice. Sala je bila debelo postavljena, a
              na zidovima je imala mno{tvo udubljenih rukohvata; Flojd se ~vrsto uhvati za jedan od njih u ~asu kada je cela
              prostorija stala da se vrti, da bi kona~no sustigla rotiranje stanice.
                     Kako je sticala brzinu, slaba{ni i utvarni gravitacioni prsti po~e{e da ga ste`u dok je lagano plutao ka
              kru`nom zidu. Sada je stajao, nji{u}i se napred-nazad blago poput vlati morske trave kada nai|e plima, na onome
              {to je na ~aroban na~in postalo zakrivljeni pod. Centifugalna sila okretanja stanice stekla je vlast nad njim; ovde je
              bila sasvim slaba{na, budu}i da se osa nalazila vrlo blizu, ali }e se postojano poja~avati kako se bude udaljavao
              od sredi{njeg dela.
                     Krenuo je za Milerom iz sredi{nje prelazne prostorije niz zakrivljene stepenice. U po~etku mu je te`ina bila
              tako slaba da je gotovo morao da se otiskuje nadole, koriste}i kao upori{te gelender. Tek kada je stigao do
              salona za putnike, na spoljnjem omota~u velikog diska koji se okretao, stekao je dovoljno te`ine da se gotovo
              normalno kre}e.
                     Salon je bio preure|en od kada je posljednji put bio tu, a i prili~no oboga}en. Pored uobi~ajenih stolica,
              malih stolova, restorana i po{te sada su se tu nalazili jo{ berbernica, dragstor, bioskop i du}an sa suvenirima u
              kome su se prodavali fotografije i slajdovi Mese~evih i planetnih predela, kao i zajam~eno pravi komadi}i
              'Lunjika', 'Rend`era' i 'Survejora', svi zgodno umetnuti u plastiku i prekomerno skupi.
                     "Mogu li da vam donesem ne{to dok ~ekate?" upita Miler. "Ukrcavamo se kroz tridesetak minuta."
                     "Voleo bih da dobijem {olju crne kafe - dve kocke {e}era - a i da pozovem Zemlju."
                     "Vrlo dobro, doktore - ja }u vam doneti kafu - a telefoni su tamo."
                     @ivopisne kabine nalazile su se na svega nekoliko jardi od pregrade sa dva ulaza iznad kojih je stajalo :
              DOBRO DO[LI U SEKTOR SJEDINJENIH DR@AVA i DOBRO DO[LI U SOVJETSKI SEKTOR. Ispod toga nalazilo se
              obave{tenje koje je bilo ispisano na engleskom i ruskom, kao i na kineskom, francuskom, nema~kom i {panskom.

                     MOLIMO VAS, PRIPREMITE
                     Paso{
                     Vizu
                     Medicinsko uverenje
                     Dozvolu za prevoz
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20