Page 11 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

odnosu. Manje meso`dere mogli su da oteraju od njihove lovine; ve}e su u najmanju ruku bili kadri da
obeshrabre, a ponekad i da nateraju u beg.
Krupni zubi su im se smanjili, budu}i da vi{e nisu bili od klju~ne va`nosti. Po~elo je da ih zamenjuje
kamenje o{trih ivica, koje se moglo koristiti za kopanje korova ili za se~enje i testerisanje mesa ili `ila, {to je imalo
nebrojene posledice. ^ovekoliki majmuni vi{e nisu bili osu|eni na gladovanje po{to bi im se zubi o{tetili ili istro{ili;
~ak su i najsirovije alatke mogle da im za mnogo godina produ`e `ivot. A kako su im se zubi smanjili, oblik lica
tako|e je po~eo da im se menja; gubica se povukla, ~eljust vi{e nije bila krupna kao ranije, a usta su postala
kadra da proizvode tananije zvuke. Sam govor bio je daleko jo{ milion godina, ali prvi koraci u tom pravcu ve} su
na~injeni.
A onda je svet stao da se menja. U ~etiri velika talasa, ~ije je kreste razdvajalo po dve stotine hiljada
godina, minula su ledena doba, ostaviv{i svoj beleg svuda po globusu. Izvan tropskog pojasa, gle~eri su
potamanili sve one koji su prerano napustili stani{ta predaka, kao i one koji nisu bili u stanju da se prilagode.
Kada je led pro{ao, nestalo je i prete`nog dela pre|a{njeg `ivota na planeti - ra~unaju}i tu i ~ovekolike
majmune. Ali za razliku od mnogih drugih, oni su ostavili potomke, tako da nisu do`iveli i{~eznu}e - ve} su se
preobrazili. Tvorce oru|a preblikovalo je upravo njihovo oru|e.
Kori{}enjem motki i kremenja, ruke su im stekle spretnost koja se nigde vi{e nije mogla sresti u celom
`ivotinjskom carstvu, {to im je omogu}ilo da prave jo{ bolje alatke, a to je, sa svoje strane, dovelo do daljeg
razvoja njihovih udova i mozgova. Bio je to ubrzavaju}i, rastu}i proces na ~ijem se kraju nalazio ^ovek.
Oru|a i oru`ja prvih pravih ljudi bila su tek neznatno bolja od onih kojima su se slu`ili njihovi preci pre
milion godina, ali oni su ih koristili nesravnjivo ve}im ume}em. A negde u tim senovitim, minulim stole}ima oni su
izumeli najsu{tinskije od svih oru|a, premda se ono nije moglo ni videti ni dodirnuti. Nau~ili su da govore i tako su
ostvarili svoju prvu veliku pobedu nad Vremenom. Sada se znanje jednog pokolenja moglo preneti narednom, tako
da se svako doba moglo okoristiti onima {to su mu prethodila.
Za razliku od `ivotinja koje su znale samo za sada{njost, ^ovek je stekao pro{lost; a po~eo je i da
opipava budu}nost.
Tako|e je nau~io da zauzdava sile prirode; ukrotiv{i vatru, postavio je temelje tehnologije i ostavio daleko
za sobom svoje `ivotinjsko poreklo. Kamen je ustupio mesto bronzi, a potom i gvo`|u. Posle lova sledila je
zemljoradnja. Pleme je preraslo u selo, a selo u grad. Govor je postao ve~an zahvaljuju}i izvesnim znacima na
kamenu, u glini i na papirusu. A onda je ^ovek izumeo filozofiju i religiju, naseliv{i nebo, ne sasvim neosnovano,
bogovima.
Kako mu je telo postajalo sve nebranjenije, tako su mu sredstva napada bivala sve stra{nija. Sa
kamenom, bronzom, gvo`|em i ~elikom na raspolaganju, prona{ao je svu silu onoga {to mo`e da bode i se~e, a
jo{ veoma rano nau~io je i kako da obori `rtvu sa daljine. Koplje, luk, pu{ka i kona~no daljinski navode}a raketa
pru`ili su mu oru`ja neograni~enog dometa i neograni~ene mo}i.
Bez tih oru`ja, iako ih je ~esto koristio protiv samoga sebe, ^ovek nikada ne bi osvojio svoj svet. U njih je
uneo svoje srce i svoju du{u i ona su ga dugo valjano slu`ila.
Ali sada, sve dok budu postojala, on }e stalno `iveti na Bo`ju veresiju.

Drugi deo
MNT-1

7. POSEBAN LET
Bez obzira na to koliko se puta ~ovek otiskuje sa Zemlje, re~e dr Hejvud Flojd u sebi, uzbu|enje je uvek
prisutno. Bio je jednom na Marsu, tri puta na Mesecu, a vi{e se nije ni se}ao koliko je puta posetio razne svemirske
stanice. Pa ipak, kako se pribli`avao trenutak uzletanja, bio je svestan da napetost raste u njemu, da ga ispunjava
ose}anje ~u|enja i strahopo{tovanja - da, i nervoze - {to ga je izjedna~avalo sa svakim trapavim Zemljaninom
kome predstoji svemirsko kr{tenje.
Mlaznjak koji ga je hitro prevezao iz Va{ingtona, posle pono}nog sastanka sa predsednikom, sada se
spu{tao ka jednom od najpoznatijih, ali i najuzbudljivih predela na celom svetu. Pod njime su le`ala prva dva
pokolenja svemirske ere, prostiru}i se du` dvadeset milja floridske obale. Na jugu, oivi~ene treperavim, crvenim
signalnim svetlima, nalazile su se d`inovske rampe 'Saturna' i 'Neptuna' koje su uputile ljude ka planetama, da bi
potom pre{le u istoriju. Blizu obzorja, sli~an kakvoj blistavoj, srebrnoj kuli obasjanoj svetlostima reflektora, stajao je
poslednji od 'Saturna V', ve} skoro dvadeset godina nacionalni spomenik i odredi{te hodo~asnika. Nedaleko