Page 12 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

odatle, ocrtavaju}i se spram neba poput planine koju je ~ovek na~inio, uzdizala se neverovatna masa 'Hangara za
monta`u letelica', i dalje najve}e pojedina~no zdanje na Zemlji.
Ali te stvari sada su pripadale pro{losti, a on je leteo ka budu}nosti. Kada su se nagnuli, dr Flojd je uo~io
na tlu lavirint zgrada, potom veliku poletno-sletnu pistu, pa {irok, besprekorno prav o`iljak preko ravnog floridskog
predela - vi{estruke tra~nice d`inovske lansirne staze. Na njenom kraju, okru`en vozilima i dizalicama, le`ao je
svemiroplan obasjan obiljem svetlosti, dok je unaokolo sve vrvelo od priprema za njegov novi polet ka zvezdama.
Izgubiv{i najednom ose}anje za perspektivu usled brzih promena brzine i visine, Flojd je zakratko stekao utisak da
odozgo posmatra malog, srebrnog no}nog leptira, uhva}enog u snop baterijske svetiljke.
A onda mu si}u{ne, uzmuvane prilike na tlu ponovo do~ara{e prave razmere svemirske letelice; raspon
krila u obliku uskog slova 'V' mora da je dostizao dve stotine stopa. A to ogromno vozilo, re~e Flojd u sebi s
nevericom - ali i s ponosom - ~eka na mene. Koliko je on znao, ovo je bilo prvi put da se prire|uje cela misija
samo da bi se jedan ~ovek prebacio do Meseca.
Iako je bilo dva ~asa ujutro, skupina izve{ta~a i snimatelja presrela ga je na putu ka obasjanoj svemirskoj
letelici 'Orion III'. Poznavao je iz vi|enja nekolicinu njih, budu}i da su mu, kao predsedniku Nacionalnog
astronauti~kog ve}a, konferencije za {tampu sa~injavale deo `ivota. Ovo, me|utim, nije bilo ni vreme ni mesto da
se jedna odr`i, a i on nije imao {ta da ka`e; ali bilo je va`no ne uvrediti gospodu iz medija.
"Dr Flojde! Ja sam D`im Forster iz Aso{ijeted Njuza. Mo`ete li nam ne{to re}i o ovom va{em letu?"
"Veoma mi je `ao - ne mogu ni{ta da ka`em."
"Ali nedavno ste se sreli sa predsednikom, zar ne?" upita jedan poznati glas.
"Oh - zdravo, Majk. Bojim se da su vas ni zbog ~ega izvukli iz postelja. Neopozivo, bez izjave."
"Mo`ete li bar potvrditi ili pore}i glasine o tome da je na Mesecu izbila neka epidemija?" upita jedan TV
izve{ta~, uspevaju}i da ide uporedo sa Flojdom i da ga dr`i valjano kadriranog svojom minijaturnom TV kamerom.
"@ao mi je", uzvrati Flojd, odmahnuv{i glavom.
"Ali {ta je sa karantinom?" upita jedan drugi izve{ta~. "Koliko }e trajati?"
"I dalje bez komentara."
"Dr Flojde", upita jedna veoma niska i odlu~na novinarka, "~ime se uop{te mo`e opravdati ovaj potpuni
embargo na vesti sa Meseca? Ima li to veze sa politi~kom situacijom?"
"Kojom politi~kom situacijom?" upita Flojd oporim glasom. Tu i tamo se razle`e smeh, a neko doviknu:
"Sre}an put, doktore!" - dok se on probijao ka prostorijama rampe za ukrcavanje.
Koliko mu je pam}enje sezalo, nije bila posredi toliko 'situacija', ve} stalna kriza. Po~ev od sedamdesetih
godina, svet su optere}ivala dva problema koja su, po nekoj ironiji, te`ila da se me|usobno potru.
Iako je kontrola ra|anja bila jevtina, pouzdana i prihva}ena od svih glavnih religija, usledila je prekasno;
svetska populacija dostigla je ve} {est milijardi ljudi - a tre}ina njih `ivela je u kineskom carstvu. U nekim
autoritarnim dr`avama ~ak su doneti zakoni koji su ograni~avali porodice na dvoje dece, ali se njihovo
sprovo|enje u delo pokazalo neprakti~no. Kao ishod svega toga, nesta{ice hrane vladale su u svim zemljama; ~ak
je i u Sjednjenim Dr`avama bilo dana bez mesa, a predvi|ala se glad svetskih razmera kroz petnaest godina,
uprkos juna~kim nastojanjima da se kultivi{e more i proizvodi sinteti~ka hrana.
Iako je potreba za me|unarodnom saradnjom bila hitnija nego ikad, ipak se broj granica nije nimalo
smanjio u odnosu na pro{la razdoblja. Ni posle milion godina ljudska rasa nije izgubila mnogo od svojih
agresivnih nagona; du` simboli~nih linija, vidljivih jedino politi~arima, trideset osam nuklearnih sila motrile su
jedna na drugu ratoborno i pomno. U njihovim arsenalima bilo je zapretano dovoljno megatona da se zbri{e
~itava povr{inska kora planete. Iako se - nekim ~udom - atomska oru`ja nisu koristila, ta situacija te{ko da je
mogla ve~no potrajati.
A sada, povrh svega, Kinezi su jo{, iz nekih svojih nedoku~ivih razloga, stali da nude najmanjim nacijama
bez atomskog naoru`anja celokupnu nuklearnu opremu od pedeset bojevih glava i isto toliko raketa. Cena je bila
ispod dve stotine miliona dolara, a moglo se i ra~unati na posebne pogodnosti prilikom pla}anja.
Mo`da su poku{avali da podupru svoju poljuljanu ekonomiju trampom zastarelog oru`ja za zdravu
gotovinu, kako su to pretpostavljali neki posmatra~i. Ili su mo`da prona{li metode ratovanja koji su bili znatno
usavr{eniji, tako da im vi{e nisu bile potrebne takve igra~ke; govorkalo se i o radio-hipnozi iz satelitskih oda{ilja~a,
o virusima koji izazivaju razne prinude, o ucenivanju sinteti~kim bolestima za koje su jedino oni posedovali
protivlek. Ove o~aravaju}e zamisli gotovo izvesno su bile plod propagande ili ~iste uobrazilje, ali nije bilo
bezbedno olako prenebre}i ma koju od njih. Svaki put kad bi Flojd poleteo sa Zemlje, neizostavno se zapitao da li
}e ona i dalje biti tu kada se vrati s puta.