Page 48 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru
P. 48

Glas kontrole misije najednom zamuknu. U istom trenutku razle`e se alarm, tvore}i zavijaju}i fon Halovim
              upozorenjima: "@uto stanje! @uto stanje!"
                     "[ta je bilo?" upita Boumen, iako je ve} pogodio odgovor.
                     "Jedinica AE-35 zakazala je kao {to sam predvideo."
                     "Daj mi opti~ki kontakt."
                     Prvi put od po~etka putovanja slika se promenila. Zemlja je stala da izlazi izvan krsta kon~i}a; radio-
              antena vi{e nije bila upravljena ka svojoj meti.
                     Pul udari pesnicom po dugmetu za prekidanje alarma i zavijanje prestade. U iznenadnoj ti{ini koje se
              spustila na komandni most, dva ~oveka se pogleda{e, obrvani nelagodno{}u i zabrinuto{}u.
                     "Do vraga", re~e Boumen kona~no.
                     "Hal je, zna~i, sve vreme bio u pravu."
                     "Izgleda da je tako. Treba da mu se izvinimo."
                     "Nema potrebe za tim", ume{a se Hal. "Nije mi, razume se, milo {to je jedinica AE-35 zakazala, ali nadam
              se da vam je time vra}eno poverenje u moju pouzdanost."
                     "@ao mi je {to je do{lo do nesporazuma, Hale", uzvrati Boumen pokajni~kim glasom.
                     "Imate li sada puno poverenje u mene?"
                     "Svakako, Hale."
                     "To mi je milo. Poznato vam je da raspola`em najve}im mogu}im odu{evljenjem za ovu misiju."
                     "Kako da ne. Daj mi sad, molim te, ru~ne kontrole antene."
                     "Evo ih."
                     Boumen nije o~ekivao da }e to upaliti, ali bilo je vredno poku{ati. Na displeju opti~ke veze Zemlja je sada
              potpuno izi{la sa ekrana. Nekoliko sekundi kasnije, po{to je on stao da barata oko kontrolnih ure|aja, planeta se
              ponovo pojavila; uz velike te{ko}e, po{lo mu je za rukom da je dovede do sredi{njeg krsta kon~i}a. Na trenutak, u
              ~asu kada je snop bio ponovo uhva}en, opet je uspostavljen kontakt i sa ekrana se oglasio zamu}enu lik dr
              Simonsona: "...da nas odmah izvestite ako je kolo 'K' kao 'kraj' 'R' kao 'rak'..." No, potom je ponovo usledilo
              besmisleno mrmljanje Vaseljene.
                     "Ne mogu da ga zadr`im", re~e Boumen posle nekoliko poku{aja. "Otima se kao divlji konj... kao da ga
              zavodi neki la`ni kontrolni signal."
                     "Dobro - {ta }emo sad?"
                     Na Pulovo pitanje nije bilo lako dati odgovor. Bili su odse~eni od Zemlje, ali ova okolnost jo{ nije sama
              po sebi ugro`avala bezbednost broda, budu}i da je njemu padalo na um vi{e na~ina na koje se veza ponovo
              mogla uspostaviti. U najgorem slu~aju, mogli su da fiksiraju antenu, a potom da je upravljaju manevrisanjem
              celog broda. Bio bi to nimalo jednostavan posao, naro~ito kada budu otpo~ele zavr{ne faze misije - ali moglo se
              poku{ati, ukoliko bi sve ostalo zakazalo.
                     No, nadao se da ove krajnje mere ipak ne}e biti neophodne. I dalje su raspolagali jo{ jednom rezervnom
              jedinicom AE-35, a mo`da i dvema, budu}i da je prva uklonjena pre no {to je uistinu zakazala. Nisu se, me|utim,
              usu|ivali da upotrebe nijednu od njih sve dok ne ustanove {ta nije u redu sa celim sistemom. Ukoliko bi sada
              stavili novu jedinicu, ona bi po svoj prilici smesta izgorela.
                     Posredi je bila tipi~na situacija, poznata svakom ko iole ume da barata oko struje. Ne zamenjuje se
              pregoreli osigura~ - dok se predhodno ne ustanovi za{to je pregoreo.

                     25. PRVI ^OVEK ZA SATURN
                     Frenk Pul je nedavno pro{ao kroz ceo postupak, ali ipak nije uzimao ni{ta zdravo za gotovo - budu}i da je
              u svemiru to bio put koji je najizvesnije vodio samoubistvu. Izvr{io je uobi~ajeno podrobno proveravanje 'Beti' i
              njenih zaliha potro{nih dobara; iako }e napolju provesti jedva trideset minuta, postarao se da obezbedi uobi~ajene
              dvadeset ~etvoro~asovne zalihe svega {to mu je bilo neophodno. Potom je nalo`io Halu da otvori vazdu{nu
              komoru i isplovio u bezdan.
                     Brod je izgledao u dlaku isti kao i prilikom njegovog poslednjeg izlaska - uz jednu va`nu razliku. U
              prethodnom navratu, velika tacna uskosnopne antene bila je upravljena nazad, du` nevidljivog puta koji je
              'Otkri}e' prevalilo - ka Zemlji koja je tako blizu kru`ila oko toplih ognjeva Sunca.
                     Sada, bez upravlja~kih signala koji bi je orijentisali, plitka zdela automatski je zauzela neutralan polo`aj.
              Bila je okrenuta napred du` ose broda - i tako usmerena sasvim blizu blistavog svetionika Saturna, od koga su ih
              delili jo{ meseci. Pul se zapita sa koliko }e se jo{ problema suo~iti pre no {to 'Otkri}e' stigne do svog dalekog
              odredi{ta. Ako bi pa`ljivo osmotrio, mogao je da razabere da Saturn ne predstavlja savr{eni disk; sa naspramnih
   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53