Page 49 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

strana nalazilo se ne{to {to nijedan ~ovek jo{ nije video golim okom - blaga ispup~enja izazvana prisustvom
prstenova. Kako }e ~udesno izgledati, re~e on u sebi, kada taj neverovatni sistem orbitiraju}e pra{ine i leda bude
ispunjavao njihovo nebo, a 'Otkri}e' postane ve~ni Saturnov mesec. Ali to postignu}e pokaza}e se uzaludno
ukoliko im ne bude po{lo za rukom da ponovo uspostave vezu sa Zemljom.
Opet je parkirao 'Beti' na dvadesetak stopa od osnove antenskog polja i prebacio kontrole Halu pre no
{to je otvorio vrata na kapsuli.
"Kre}em napolje", izvesti on Boumena. "Sve je pod kontrolom."
"Nadam se da si u pravu. Ba{ me zanima da vidim tu jedinicu."
"Ima}e{ je na pultu za testiranje kroz dvadeset minuta, obe}avam ti."
Potom je neko vreme usledila ti{ina dok se Pul lagano kretao ka anteni. A onda do Boumena, koji se
nalazio u pripravnosti na kontrolnom mostu, stado{e da dopiru dahtanja i stenjanja.
"Mo`da }u morati da opozovem ono obe}anje; jedna od protivnavrtki se zaglavila. Izgleda da sam je
odve} ~vrsto stegao - hopa! Evo je, ide!"
Ponovo je usledila duga ti{ina, a onda se Pul oglasi:
"Hale, pomeri svetlo na kapsuli za dvadeset stepeni ulevo - hvala - sada je dobro."
Najprigu{enija zvona za uzbunu odjeknu{e negde u ponorima Boumenove svesti. Postojalo je ne{to ~udno
- ne ba{ uznemiruju}e, ve} pre neobi~no. Razmi{ljao je o tome nekoliko sekundi, a onda mu sinu {ta je posredi.
Hal je izvr{io nare|enje, ali nije to i potvrdio, kao {to je ranije neizostavno ~inio. Kada Pul zavr{i posao,
mora}e da se pozabave time...
Nalaze}i se na antenskom postolju, Pul je bio odve} zauzet da bi zapazio ne{to neobi~no. Rukama u
rukavicama skafandra uhvatio je za dr{ku {tampanu plo~icu i stao da je izvla~i iz proreza.
Jedinica je izi{la iz le`i{ta i on je podi`e ka bledoj Sun~evoj svetlosti.
"Evo malog nitkova", obrati se on Vaseljeni uop{te, a Boumenu posebno. "I dalje mi izgleda potpuno u
redu."
A onda zastade. Iznenadna kretnja privukla mu je pa`nju - tamo gde nikakve kretnje nije moglo biti.
Unezvereno je podigao pogled. [are snopova dva reflektora svemirske kapsule, koje je koristio da bi
odagnao senke {to ih je stvaralo Sunce, stado{e da se kre}u oko njega.
Bi}e da se to 'Beti' zanjihala zato {to je nije valjano ukotvio. A onda, uz zapanjenost koja je bila toliko
silna da uop{te nije ostavila mesta za strah, on ugleda kako svemirska kapsula hita pravo ka njemu, pod punim
pogonom.
Prizor je bio tako neverovatan da je paralisao njegove normalne refleksne reakcije; nije preduzeo ni{ta da
izbegne ustremelo ~udovi{te. U poslednjem ~asu do{ao je do glasa i uzviknuo: "Hale! Puno ko~enje..." - ali bilo je
prekasno.
U trenutku sudara 'Beti' se jo{ kretala sasvim lagano; uop{te nije bila sazdana za velika ubrzanja. Ali ~ak i
pri brzini od pukih deset milja na sat masa od pola tone mo`e biti veoma pogubna, kako na Zemlji, tako i u
svemiru...
U 'Otkri}u', onaj prekinuti uzvik preko radio-veze nagnao je Boumena da tako silovito posko~i da su ga
pojasevi jedva zadr`ali na sedi{tu.
"[ta se dogodilo, Frenk?" uzviknu on.
Nije bilo nikakvog odgovora.
Ponovo je pozvao, ali opet nije stigao nikakav odziv.
A onda, ne{to stade da ulazi u njegovo vidno polje ome|eno {irokim osmatra~kim prozorima. Uz
zapanjenost koja je bila podjednako silna kao i Pulova, ugledao je svemirsku kapsulu - kako pod punim pogonima
hita ka zvezdama.
"Hale!" uzviknu on. "[ta se dogodilo. Zako~i 'Beti'! Zako~i je smesta!"
Ni{ta se nije promenilo. 'Beti' je nastavila da ubrzava, sve vi{e se udaljuju}i.
A onda, vu~en iza nje na kraju bezbednosnog u`eta, pojavi se skafander. Bio je potreban jedan pogled da
Boumen shvati da se dogodilo najgore. Mlitavi obrisi skafandra jasno su stavljali do znanja da on vi{e nije pod
pritiskom, ve} da se nalazi otvoren ka vakuumu.
Pa ipak, Boumen je nastavio budalasto da poziva, kao da tim bajanjem mo`e da o`ivi mrtvaca: "Halo,
Frenk... Halo, Frenk... ^uje{ li me?... Mahni ako me ~uje{... Mo`da ti se oda{ilja~ pokvario... Mahni mi!"
I tada, gotovo kako da usli{uje njegovu molbu, Pul mahnu.