Page 12 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 12

prsten ogroman, kao da je nekom džinu ispao s prsta.
                     To pak što je Mirsad Ateragič Cigo sada, bacajući na-prtnjaču i sjedajući na
                     stijenu iznad Dubove da se počeše po tabanu, tako nepogrešivo čitao iz
                     Cumurovih očiju da će im jednog dana njegov svrab doći glave baš kao što im
                     je onomad došao utakmice i Kupa, a njemu bogami zamalo i braka, ovdje - na
                     kamenoj padini iznad Strmodola, nasuprot hrvatskim čukama na Prevali, na
                     dometu ustaških minobacača i PAT-ova - bilo je bliže istini nego ikad u ovih
                     devet mjeseci otkada se zaratilo između Hrvata i Bošnjaka, otkako je, dakle,
                     obukao uniformu 78. brigade i postao pripadnik legendarnih Hamilovih
                     Zelenih udovica, a njegov kum Cumur ratištima Gračaničke krajine širio
                     legendu o prokletstvu Ciginoga svraba.
                     -  Glavu ćemo jedanput izgubit zbog tebe i toga tvog svraba - glasno je najzad
                     rekao Cumur, kao da Cigo to nije znao i sam.
                     -  Šuti ti - tiho mu je uzvratio Cigo odvezujući vezice na čizmama. - Ti bi prvi
                     svoju volio izgubiti
                     I. DIO
                     27
                     - Jebiga - upao je Morž. - Sačekaj barem da dođemo do onoga zida. Ovdje nas
                     ustaše vide ko na streljani.
                     - Nije on mogo da sačeka ni u polufinalu Kupa, pa što bi ovdje čeko? -
                     podbadao je sad i Jaser.
                     - Ti, mali, ne seri, jes čuo!
                     - Ja, nije mogo da čeka - opet će Morž. - Al nije ni njega Hajro Šabanadžić čeko,
                     pa neće, Tita mi, ni ustaše.
                     - Aaaaaaa... - začuo se dugačak uzdah olakšanja dok je Cigo nišanom svog
                     kalašnjikova trljao čarapu već poderanu od silnog češanja.
                     - Jesil više?
                     - Čekaj.
                     - Hajde bolan.
                     -  ...aaaaaaaa...
                     - Idemo mi.
                     -  Čekaj, jebo ga ti, znaš kako je, sad me svrbi đe me svrbi i đe me ne svrbi. Sve
                     zbog žurbe.
                     Sad ga je zaista sve svrbjelo - i tabani, i gležnjevi, i dupe, i jaja, i pazuha, i
                     tjeme. I sve bi to bilo prilično smiješno - jer Cigo je bio visok i krakat, i onako
                     zapleten u vlastite ruke i nepodnošljiv svrab izgledao je poput pauka
                     uhvaćenog u vlastitu mrežu - da ga nije na kraju zasvrbjelo uz kičmu i da nije
                     krenuo cijev kalašnjikova zavlačiti kroz ovratnik, ispod šije, ne bi li se
                     nišanom počešao između lopatica.
                     -  Šta radiš, budalo jedna? - skočio je Ćumur, dok su Jaser i Hunta smijući se
                     zalegli na zemlju.
                     -  Sta šta radim?
                     - Pa jesil ti normalan, šta ti je?
                     -  Sta šta mi je?
                     - Hoćeš da ubiješ i sebe i nas, je li?
                     - A to... ništa, češem se. A čime ću po leđima? - izvadio je Cigo kalašnjikov iz
                     košulje. -1 nema okvira, vidi.
                     28
                     Jebo sad hiljadu dinara.
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17