Page 8 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

- Zato što to nitko normalan ne bi napravio. -1 to ti je razlog?
- Jest. Zato što nikome tamo, pa ni Turcima na Rustici, neće bit neobično vidjet
šestoricu vojnika u uniformama Armije BiH. I ako imamo imalo sreće, oni će se
dvije minute pitat čiji su to, pogledat će dvogledom, skontat da su to njihovi
inžinjerci i gotovo. A mi ćemo cestom preko Muzaferovih Kuća, i onda imamo
čisto skoro do krvopolj-ske petlje. Pa desno preko Vilaje i eto nas ispred Stare
gore. Malo duže, al eto nas.
- Jelenskih mi rogova, to nije loše. Jesi nervozan, al nisi glup.
- Ne, to jest loše, ali nema druge. Ne otkad je propalo preko Ruštice. Sad idemo
po planu be.
- Nisam ja kriv. Kako naši nisu znali za tursku čuku?
- Pusti sad. Evo ovako ćemo točno: idemo do onoga velikog hrasta puzeći, a
tamo ćemo se, skriveni iza grmlja, popet na cestu.
-1 onda put Krvopolja.
- Ne, nego baš prema onom tenku, prema Musemići-ma, prema Rustici.
- E jebo majku svoju, znao sam da ima nešto, da nisi tek tako presto bit glup. A
što mi bježimo od Ruštice onda?
- Zato, idiote, što će nas s Ruštice na cesti iza hrasta vidjet sigurno, i kad bih ja
bio Turčin gore na čuki i izne-
I. DIO
19
nada ugledao šest turskih vojnika na cesti, najmanje bi mi bili sumnjivi kad bi
išli baš prema meni. A sigurno manje nego da kraj onoga tenka iskrsnu iz
trave. -1 šta onda?
- Ništa, onda dođemo do tenka, nešto se tu kao muvamo, skinemo neki dio i
idemo kao nazad, prema Krvopo-lju, što upadljiviji, kao da se ništa neobično
ne događa.
- Grom i pakao! To je totalno suludo.
- Aha. Zato ćemo i napravit tako.
- A što ako nas vide naši? Naši nas ne očekuju od Muzaferovih Kuća prema
Musemićima. Naši nas ne očekuju na cesti uopće.
- Ništa, naši imaju zapovijed sedam dana bez pucnjave, iznimno samo na
stopostotno identificirane ciljeve.
- E sad ne znam, od ovih uniformi zeljanica i traka s alahuekber, do grbova i
znakova Osme motorizovane, pa zašiveno "Hazim Mahmut", pa ovi ljiljani na
džepovima... ne znam ima li u cijeloj Africi stopostotnije idenfit... iden-ticirif....
stopostotnijih Turaka od nasl
- Šuti, Zagore, glup si.
Rekao je to Pako, okrenuo se na leđa i izvadio maramu da obriše znoj.
Pridigao je glavu i osvrnuo se. Ispred sebe je vidio idiotski Zagorov šljem s
cijelim grmom br sijana na vrhu, što se u sprženoj travi Suhodola isticao više
nego da je s ružinim grmom na šljemu puzao neugaženim snijegom po Vilaji.
Tamo iza bio je Papac, iza njega nazirala se kroz visoku, žutu travu golema
Vilijeva glava, do njega Robi, a na začelju omaleni Čep.
Dao im je najzad znak da stanu i pokazao jarak ispod ceste. Dugačka, slana
kapljica skliznula mu je niz čelo, zaigrala na obrvi i nakon kraćeg premišljanja
skočila na trepavicu. Pako je instinktivno zatvorio oči. Tamo, u mraku
sklopljenih vjeđa, nije bilo nikoga i ništa se više nije čulo:
20