Page 17 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

kasnije.
- Jesul živi? - vikao je dvadesetak metara niz cestu treći, najmanji i najdeblji,
hodajući s rukom na slezeni.
- Vičemo mi vama da su mine tu, mašemo da stanete, da smo stavili mine, al
ništa, vi udarili po gasu! - govorio je onaj veliki halapljivo hvatajući zrak.
Viliju se čak tada učinilo da se smijao. I jest, stvarno, smijao se, zapravo sva
trojica su se smijala!
- Joj, dobro ste živi ostali, bog te jebo, ja sam mislio da ćete se prevrnuti
-1 ja sam mislio da vam nema spasa, svega mi! - smijao se debeli. - Reko, ubiše
ih odskočne mine!
- Kakve odskočne mine? - pitao je brkati kroz smijeh, dok su ih Vili i Šiljak
gledali zaprepašteno, ne trepćući.
- Pa jesil vidio kako im je golf odskočio... preko mine? - odgovorio je debeli, na
što su sva trojica udarila u bučan smijeh.
- Čekaj, šta je smiješno tu? - konačno je Vili bio došao k sebi.
- Eeej, stani, šta se bolan ljutiš? - odmakao se veliki od automobila, brišući
suze.
- Šta se ljutim? Jel šta se ljutim?! Prošli smo preko
36
Jebo sad hiljadu dinara
mine, ne jednom nego dvaput smo prošli preko mine, a vi mi sad govorite da
je cesta minirana? I još se smijete?
Onaj krupni Brezovčanin, Vili to nije mogao vidjeti, pogledao je preko
automobila svoje kolege i prošaptao im: "Pusti ga. Šok."
-1 koju ste pičku materinu uopće stavljali mine na ovu stranu, je li?!?
- Ah, to! - odmahnuo je na to rukom drugi vojnik. -Nisu vam to prave mine.
- Molim?
- Reko, nisu to prave mine. Školske, ništa... čorci. Vili i Šiljak su ih gledali bez
glasa. Jednog, drugog, pa
trećeg.
- Ja, iz tehničke škole - objasni brko. - Iz kabineta op-štenarodne odbrane.
- Odskočne - doda debeli i opet se zagrcne od smijeha.
- Pa... pa... - mucao je Vili potpuno preneražen - pa koju onda pičku materinu
stoje školske mine na cesti, djeca vam se na minama školovala?!?
- Kako koju? - iznenadi se sad krupajlija. - Pa baš zbog ovakvih situacija, jebo
ga ti! Da nisu bile školske, još bi ti zrakom letio u golfu, isto da je avion!
- Al koja je onda svrha tih mina? - nije se dao Vili.
- Dobro bolan, Vili... - pokušavao ga je smiriti Šiljak.
- Čekaj, šuti. Koja je svrha tih mina onda, je li?
- Kako koja? - bio je zbunjen Brezovčanin. - Pa da zaustavi onoga koji bi nam
pobjego!
- A kako bi ga zaustavile kad nisu prave, matere ti?
- Jest, al što ako naleti na njih neko naš? A ko može ovdje naletjet nego naši,
hajde razmisli malo?
- Što če mine onda, opet te pitam, ako neče ovuda niko nego naši?
I. DIO
V
- Pa reko sam ti, ako nam ko stane bježat prema Brezovači pa naleti na njih,
kako ne razumiješ? - iznervirao se sad i veliki Brezo včanin.