Page 19 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 19

- Koji su?
                     - Ne znam, ne vidi se odavde dobro.
                     -  Šta rade?
                     - Ništa. Idu. -Đeidu?
                     - Đe idu?l? Hoćeš da ih pitam?
                     - Dobro, bolan.
                     - Otkud ja znam đe idu, idu od Musemića, od Ruštice. Šetaju cestom ko da su u
                     Omladinskom parku.
                     - To onda mogu bit samo naši.
                     - Aha... samo što na cesti za Krvopolje nikoga nema niti ikoga treba bit od
                     Nove godine.
                     - Možda ima razlog.
                     - A šta ako su ustaše?
                     - Ako su ustaše, onda il su budale, il imaju muda ko saće!
                     - A ako su naši?
                     -  Šta ako su naši?
                     - Mislim, da su naši, već bi nam javili. Morali bi nam javit. Jebiga, ako bi iko
                     moro znat da se naši sad vrte po  cesti, mi bi morali.
                     40
                     Jebo sad hiljadu dinasa
                     - Ne sekira mene to sad. Mene više sekira, mislim ako su naši, a naši su valjda...
                     znaju li oni za nas? - zamisli se Morž.
                     - E, to odma da ti kažem: ne znaju - odgovori spremno Đo. - Ne zna niko osim
                     onih u štabu i Hamilovih ljudi. I naši na Rustici još znaju, drugi nitko.
                     - Na Rustici znaju? - upita iznenada Cumur.
                     - Znaju, jebo ga ti. Moraju znat. To je sad najisturenija naša čuka.
                     -  Onda je stvar jasna - zaključi Cumur. - Ko god da jest, dolje na ce-sti, to je
                     neko koga su naši s Ruštice pustili. Jer morali su ih vidjet tamo dolje.
                     - Znači, naši.
                     - Znači.
                     -  Razmisli onda: ako su naši, a niko drugi ne može ni bit, i ako ne znaju za nas,
                     a niko za nas ne može ni znat... šta ako nas vide? Što ako vide da ima nekoga u
                     Kućama, točno na putu?
                     -  E, da ti i to kažem: najebasmo, braćo. Ili mi, ili oni!
                     -  uhvati se Cumur istog časa za onu svoju lijevu sljepoočnicu. Počinjalo je
                     opet, osjećao je kako mu mozak bubri.
                     - Ljudi, pa mi smo im ovdje ko zasjeda!
                     -  Jebo te Hamil te jebo, znao sam, tačno sam znao!
                     - opsovao je malo dalje Đo sebi u bradu, ustavši iz Budine poze i pljunuvši
                     nakon toga po kaldrmi.
                     Znao je Đo, točno je znao da će im se to dogoditi. Zapravo, prvo što je pitao
                     Fuada Hamilovića, zapovjednika 78. brigade Armije BiH, bilo je: a što ako na
                     tom supertaj-nom zadatku naletimo na - Armiju BiH? "Najebite im se majke
                     balijske!", smijao se Hamil, pa su se smijali i oni, a smijao se i Đo - što je drugo
                     mogao - iako je znao da će im se točno to i dogoditi, to, naime, da će naletjeti
                     na svoje iz Armije BiH.
                     I. DIO
                     41
                     Znao je Đo, točno je znao da će im se to dogoditi, mada je tako nešto bilo
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24