Page 22 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

rekla je. "Igraš se sa mnom, Šonja", drhtao je, "jel to zbog Đubreta, jel se to
bojiš Đubreta?". "Što bi se ja igrala s tobom?", opet je zavodljivo zacvrkutala.
"Pa što mi onda ne daš, nego me već danima zajebavaš?!?" Đo se trgne: to više
nije bio njegov glas. "Što mi ne daš...", ponovi onaj muški glas još glasnije, "što
mi onda barem ne popušiš?"
- Molim? - upita sad Đo glasno.
- Reko beg "što mi onda barem ne popušiš?" - ponovi Cigo. - Ali trgovčev mali
ne da, zna da će bit belaja kad beg otkrije šta ima ispod gaća. A bio je zgodna
nevjesta, nije begu bilo lako bit strpljiv. Opet, žensko je to, šejtan.
- Čuj, žensko? -I?
- I ništa. Popušio mu trgovčev mali na kraju, pa mu pušio dokle god je mogo,
izvrdavo se i izmotavo, sve dok beg nije odlučio uzet što mu ko begu i čovjeku
pripada. Pa
skonto da ga je onaj krvopoljski trgovac zajebo i da mu je žena muško.
- Idemo ovamo - prekine ga Đo i povede malu grupu kroz niska vrata. - Ovdje
su stepenice za veliku sobu i terasu, gore.
- I šta je onda bilo? - prošapta Cumur. - S begom i mladom?
- Ništa - nastavi Cigo penjući se kamenim stubištem. - Beg je uhvatio trgovca
na putu i dao ga nabit na kolac, a mladu, odnosno mladoga... e, njega je,
bogami, guzio do smrti. Nije ni begu bilo mrsko.
Đo se prvi popeo na kat. Grede su na ovoj strani velike kamene kuće još
donekle držale pod.
- Evo - zaokruži Cigo glavom veliku, nekad očito raskošnu sobu, sada
ispunjenu neugodnim zadahom iz trulih, vlagom izjedenih greda i starih
madraca u kutu. - Ovdje je to bilo, po legendi.
- Što?
- Ovo je begova soba, tu je beg svoju mladu, odnosno mladoga, držo okovanog
cijeli život. Ptičjega mlijeka mu nije nedostajalo, al nikad kulu nije napustio. A
beg po Krajini pustio glas da je mlada umrla, čak joj je, kažu, i dženazu udesio.
Onda na dženazi dao pobit svu trgovče-vu familiju, sve... - pričao je Cigo živo,
poput turističkog vodiča, a onda zastao. - Eto, to ti je legenda o Muzaferbe-
govoj kuli.
- Nije, bogami, nego tamo - iznenada se uključi Đo.
- Šta tamo?
- Tamo - pokaza Đo kroz prozor ruševinu kamenog tornja na kojemu je
stražario Hunta. - U toj kuli ga je beg držo okovanog. Zato kula nema prozora.
Da niko ne vidi begovicu. I ne zove se ovo begova soba zato što je beg ovdje
spavao.
46
Jebo sad hiljadu dinara
I. DIO
47
- Ti, bogami, dobro znaš Muzaferbegovu kulu? - upita Cigo.
- Ha - nasmije se Đo. - Znaš, kad sam te pito za legendu o kuli, nisam ti ja baš
mislio na legendu o begu što je jebavo sina krvopoljskog trgovca.
- Nego? - upita Ćumur. - Ko je koga jebavo?
- Ha - smješkao se Đo i dalje.
- Mamu ti jebem! - stane Ćumur na stepenici. -1 ti si jebavo u
Muzaferbegovini!