Page 54 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 54

- Vidiš, tako smo došli do Palašekove tajne, tajne koju su u cijelom svijetu
                     poslije rata znali samo Vladimir Beara i ja - nastavio je trener tiše. - Reko je ja
                     BearL
                     -  Shvatam - stisnutih očiju prošaptao je Cumur. - On je znao! On je znao na
                     koju če stranu igrač pucat penal!
                     - A jok, nije on znao - njihao se Bogoljubov kažiprst. - On ih je navodio.
                     Navodio ih je da pucaju đe on hoče!
                     - Kako, bog ga jebo?
                     - Hajde, stani opet na gol. Hamooo, bolan, odveži kravu od stative... jebo je ti!
                     - Evo - zauzeo je Ćumur opet mjesto na sredini gola.
                     - A ne! Stani sad više u stranu malo... malo u stranu,
                     - Evo - stao je Ćumur jedan korak ulijevo. - Ali kako, mislim zašto...?
                     r
                     106
                     Jebo sad hiljadu dinara
                     1. »to
                     - Još; još... tako. Znaš li sad na koju ću stranu pucat? - upitao je trener.
                     Cumur je pogledao lijevo, pa desno. Izgledalo mu je da lijevu stativu može
                     gotovo dodirnuti, dok mu se s desne strane gol rastvorio poput dženetske
                     kapije.
                     -  Pa da! - viknuo je nakon par trenutaka. - Shvatam! Igrač vidi da mi je desna
                     strana otvorena i pucat će tamo. Pa to je... to je genijalno! Znam da će pucat u
                     moju desnu stranu i bacit ću se tamo! Hajde, pucajte!
                     - Jesil vidio? - nasmijao se Bogoljub i namjestio novu loptu na jedanaesterac.
                     -  Stadion je u delirijumu tremensu, devedeseta je minuta, jedan naprama nula
                     za "Mašinoimpex", a nasuprot Buze je veliki Platini, kojemu niko nikad nije
                     obranio pena-aal - sada je Cumur stao prenositi utakmicu. - Mišel Platini je
                     namjestio loptu, stotinu hiljada ljudi na tribinama prestalo je da diše, Platini
                     uzima zalet... Platini puca, iiii_?
                     I Cumur se spremno, elegantno poput leoparda ispružio zrakom u otvorenu,
                     desnu stranu gola, zaprepašteno i nemoćno gledajući loptu kako polako
                     prelazi crtu posred lijeve strane, tamo gdje je do maločas stajao.
                     -  Sta je sad ovo? - pitao je ljuto, osjećajući kako mu ispod kose izbijaju
                     magareće uši. - Zajebali ste me pravo, baš ste me junački izjebali!... Dobar vam
                     je ovo fol, treneru, svaka čast. A Cumur magare, je li?
                     -  Nemoj da se ljutiš sad - smijao se Bogoljub - nego razmisli. Zašto je Platini
                     pucao u tvoju lijevu stranu, u stranu na koju si stao i pokrio je?
                     -  Zašto?! Ili zato što je glup, il zato da od Cumura napravi magare!
                     -  Platini od tebe nije htio da napravi magare, jer jebe se Platiniju za Cumura.
                     Platini ima milion dolara, živi u Juventusu i nikad čuo nije za Cumura. Sta je
                     onda?
                     - Onda je glup.
                     - Zašto?
                     - Zato jer je pucao u stranu na kojoj je stajao vratar, na kojoj sam skratio gol.
                     - A je li Mišel Platini glup? - pitao je opet trener. - Mislim, jebi ga... dao ti je gol.
                     - Jest, kad je znao... - skoči Ćumur i u tom se času na mjestu ukoči. - Sad
                     shvatam! To je to, jel da? Stanem na jednu stranu, da se iz aviona vidi da mi je
                     gol otvoren s druge strane, i navedem igrača da puca tamo, al onda on misli, "e
                     kurac, to Ćumur baš i hoće, zato je i stao ovako", misli da ja hoću tako da ih
   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59