Page 57 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 57

- Evo ovako stoje stvari - govorio je Pako. - Činjenica da su Pohumljaci pucali
                     na našu bijelu zastavu znači ovo: prvo, da oni ne znaju da smo i mi HVO, da su
                     nam, dakle, vidjeli muslimanske oznake na uniformama i da misle da smo
                     muslimani. Što znači, drugo, da vezu ili nemaju, ili je ne mogu dobiti, i treće, da
                     znaju da ni mi nemamo vezu, jer se inače ne bi predavali, već bi zvali naše da
                     im jebu maj ku tamo. Četvrto...
                     - Kolko toga ima?
                     - Šuti, Čepel
                     -  Četvrto, nisu pretjerano oduševljeni našom idejom da se predamo, jer nam
                     ne vjeruju i misle da je neka zamka. Ili ne žele kontakt, jer iz nekog razloga ne
                     žele da ih vidimo. Peto, očito žele da ostanemo ovdje, jer nas mogu držati na
                     oku i na okupu, i to do Božića, jer veza nam je za kurac i oni to znaju.
                     -1 sve si to skonto samo iz onoga jednog rafala?
                     - Šuti, Čepe, hiljadu mu dabrova!
                     -  I šesto, sad znaju da se mi želimo predat, iz čega su zaključili ili, ko što sam
                     reko, da ih želimo navuć, ili da smo sjebani, možda bez oružja, kratki s
                     municijom, ili da smo se usrali, ili šta god, ali da smo svakako infe-
                     riorni.
                     - Ima Pako pravo - složi se Vili. - Ljudi, šta ćemo sad?
                     - Evo njega, "šta ćemo sad"!
                     112
                     Jebo sad hiljadu dinara
                     I. »10
                     III
                     -  Nema nam druge nego čekat noć - reče Papac. - Pa zbrisat nazad ili gore
                     preko Prevale; šta ja znam...
                     - Đe ćeš preko Prevale noću? - upita Zagor.
                     - Pa Vili zna Prevalu napamet... je li; Vili?
                     -  Zajebana je Prevala i danju, a kamoli po mraku -odgovori Vili. - A osim toga
                     je minirano sve iznad groblja gore, do Zlogaja sigurno.
                     - Jebe se tebi, ti ideš preko mina isto Moj sije po vodi
                     - nasmije se Zagor.
                     - Jebi se; Zagore.
                     - Nije Mojsije, nego Isus - ispravi ga Čep.
                     - Šta Isus?
                     - Nije Mojsije hodo po vodi, nego Isus.
                     -  E bogami nije, učio ja na vjeronauku kod fra Kleme
                     -  odgovori Zagor odlučno. - Ti misliš na ono kad je Isus napravio vino. Mojsije
                     je po vodi hodo, a Isus je od nje pravio vino.
                     -1 hodao po vodi.
                     - Ko je onda pravio vino, Muhamed?
                     -  Moj stari, jebo te vino - smijao se Papac. - Pa ti ćeš Čepa učit Sveto pismo, on
                     ga napamet zna! Isus je pravio vino, i uskrsavo mrtve, i liječio gubave, i hodao
                     po minskom polju.
                     - Po vodi - ispravi ga Čep.
                     -  Ja, po vodi, jebo te minsko polje, i mene je Zagor više sjebo.
                     -  A ima li Isus kakvo čudo kao, šta ja znam, spašavanje šest hrvatskih vojnika
                     prerušenih u muslimane na srpskom groblju? - prekine ih Pako. - Ima li takvih
                     čudesa kod vas? Ima li kakva Božja zapovijed da nas pokupi neki helikopter,
   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62