Page 15 - George Orwell - Životinjska farma
P. 15

zaštiti uši od muva i bacio ga na vatru sa ostalim stvarima.

               Životinje  su  vrlo  brzo  uništile  sve  što  ih  je  podsećalo  na  gospodina
           Džonsa.  Posle  toga  ih  je  Napoleon  poveo  do  skladišta  i  svakome  poslužio

           dvostruku porciju kukuruza, a psima po dva biskvita. Zatim su sedam puta
           otpevali Životinje Engleske od početka do kraja, a posle toga su se smestili na
           počinak i spavali dobro kao nikada pre.

               Ali  probudili  su  se  u  zoru  kao  i  obično,  i  odjednom  se  setivši  slavnog
           događaja koji se odigrao, zajedno istrčale na pašu. Malo iza pašnjaka nalazio
           se brežuljak sa koga se mogao videti najveći deo farme. Životinje su požurile

           do njegovog vrha i gledale odozgo u jasnom jutarnjem svetlu. Da, sve je bilo
           njihovo sve što su mogle da vide bilo je njihovo! Ushićene tom mišlju, jurile
           su  u  krug  i  od  uzbuđenja  skakale  visoko  u  vazduh.  Valjale  su  se  po  rosi,
           punim ustima pasle sočnu letnju travu, ritanjem dizale čitave oblake crnice u
           vazduh i udisale njen raskošni miris. Zatim su izvršile obilazak čitave farme i
           posmatrale u tihom divljenju oranice, livade, voćnjak, pojilo, šikaru. Bilo je
           to kao da ih nikada pre nisu videle, i čak i sada jedva da su verovale da je sve
           to njihovo.


               Vratile  su  se  do  građevina  na  farmi  i  u  tišini  se  zaustavile  ispred
           farmerove kuće. Ona je takođe bila njihova, ali plašile su se da u nju uđu.
           Ipak,  posle  trenutka  oklevanja,  Sneško  i  Napoleon  su  guranjem  ramenima
           otvorili  vrata  i  životinje  uđoše  u  koloni  po  jedna,  hodajući  sa  krajnjim
           oprezom u strahu da nešto ne poremete. Na prstima su išle od sobe do sobe,
           ne usuđujući se da govore glasnije od šapata i zureći sa strahopoštovanjem u

           neverovatan luksuz, krevete sa perjanim dušecima, ogledala, sofu od konjske
           dlake, tepih iz Brisela, litografiju kraljice Viktorije iznad kamina u dnevnoj
           sobi.  Jedva  su  čekale  da  se  vrate  dole  niz  stepenice,  kada  otkriše  da  nema
           Moli. U povratku su otkrile da se ona zadržala u najudobnijoj spavaćoj sobi.
           Uzela je komad plave trake sa komode gospođe Džons i prislonila je sebi na
           rame diveći se svom odrazu u ogledalu na krajnje glupav način. Ostali su je

           oštro prekorili i izašli napolje. Iznele su šunke okačene u kuhinji i spalile ih,
           a  bačva  piva  u  špajzu  probijena  je  udarcem  Bokserovog  kopita  osim  toga,
           ništa  u  kući  nije  ni  taknuto.  Na  licu  mesta  je  jednoglasno  usvojeno  da
           farmersku  kuću  treba  sačuvati  kao  muzej.  Svi  su  se  složili  da  nijedna
           životinja nikada ne sme da živi u njoj.

               Životinje su doručkovale, a onda su ih Sneško i Napoleon ponovo pozvali
           da se okupe.

               „Drugovi,” rekao je Sneško, „sada je pola sedam a pred nama je dugačak

           dan. Danas počinjemo sa žetvom sena. Ali postoji još nešto što se prvo mora
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20