Page 18 - George Orwell - Životinjska farma

Treće poglavlje

Kako su samo naporno radili i znojili se da sakupe seno! Ali trud im je bio

nagrađen, pošto je žetva bila još unosnija nego što su se nadali.

Ponekad je posao bio težak; oruđe je bilo napravljeno za ljudska bića, a
velika prepreka je bilo to što nijedna životinja nije mogla da koristi alatke
čija je upotreba podrazumevala stajanje na zadnjim nogama. Ali svinje su
bile toliko oštroumne da su mogle da smisle rešenje za svaku teškoću. Što se
tiče konja, oni su poznavali svaki pedalj livade, i zapravo su razumevali posao
kosidbe i plastidbe mnogo bolje nego što su ga Džons i njegovi ljudi ikada

razumeli. Svinje nisu zaista radile, nego su usmeravale i nadgledale druge
životinje. Uz njihovo nadmoćno znanje, bilo je prirodno to što su one
preuzele vođstvo. Bokser i Klover bi se upregnuli u kosilicu ili grabilicu
(amovi i uzde im naravno više nisu bili potrebni) i postojano gazili u krug
oko polja, dok bi neka od svinja išla za njima i podvikivala „Điha, drugovi!” ili
„Stoj, drugovi!” već prema potrebi. A svaka, pa i najmanja životinja, radila je

na prevrtanju i sakupljanju sena. Čak su i patke i kokoške po čitav dan
rintale na suncu, noseći tanke snopove sena u svojim kljunovima. Na kraju
su završili žetvu za dva dana manje nego što je obično bilo potrebno Džonsu i
njegovim ljudima. Štaviše, bila je to najbogatija žetva ikada viđena na farmi.
Ništa nije propalo; kokoške i patke su svojim oštrim očima opazile i zatim
sakupile sve do poslednje stabljike. A nijedna životinja na farmi nije ukrala
ni zalogaj od žetve.

Celog tog leta posao na farmi odvijao se savršeno tačno. Životinje su bile
srećnije nego što su ikada i mislile da je to moguće. Svaki zalogaj hrane
predstavljao je izuzetno i nesumnjivo zadovoljstvo, sada kad je to zaista bila
njihova vlastita hrana, koju su proizveli sami za sebe, umesto da im je udeli
mrzovoljni gazda. Pošto su bezvredna parazitska ljudska bića nestala, bilo je
više hrane za sve. Bilo je takođe i više dokolice, koliko god životinje bile
neiskusne u poslu. Nailazile su na mnoge teškoće na primer, kasnije te

godine, kada su požnjele žito, morale su da izdvoje zrna iz klasja na starinski