Page 19 - George Orwell - Životinjska farma

način, a plevu oduvaju svojim dahom, pošto na farmi nije bilo vršalice ali su
ih svinje sa svojom pameću i Bokser sa svojim neverovatno jakim mišićima
uvek dovodili do uspešnog završetka svakog posla. Bokseru su se svi divili. On

je bio vredan radnik čak i u Džonsovo vreme, ali sada je radio pre kao tri
konja nego kao jedan; bilo je dana kada je čitav posao na farmi naizgled
padao na njegova moćna pleća. Teglio je i gurao od jutra do mraka, i uvek je
bio tamo gde je posao bio najteži. Dogovorio se sa jednim petlićem da ga
ujutro budi pola sata ranije od bilo koga drugog, i dobrovoljno se javljao na
težak rad, gde god bi izgledalo da je najpotrebniji, pre nego što bi počeo

redovni radni dan. Njegov odgovor na svaki problem i svaku poteškoću bio
je: „Radiću vrednije!” što je uzeo za svoju parolu.

Ali svi su radili u skladu sa svojim mogućnostima. Kokoške i patke, na
primer, uštedele su pet bačvi žita tokom žetve tako što su sakupile razbacana
zrna. Niko nije krao, niko nije gunđao zbog svojih sledovanja, svađe i
gloženje i zavist koji su bili normalne odlike života u staro vreme, skoro su

nestali. Niko nije zabušavao ili skoro niko. Moli, istina, nije lako ustajala
ujutro, i imala je svoj način da rano ode s posla pod izgovorom da joj se
kamen zaglavio u kopito. A ponašanje mačke bilo je donekle neobično.
Uskoro je primećeno da kad god bi trebalo uraditi neki posao, niko nije
mogao da pronađe mačku. Nestala bi na nekoliko sati i ponovo se pojavila u
vreme obroka, ili uveče nakon što bi sa radom bilo završeno, kao da se ništa
nije dogodilo. Ali je uvek imala takve odlične izgovore, i prela tako umiljato,
da je bilo nemoguće ne poverovati u njene dobre namere. Stari magarac

Bendžamin se naizgled uopšte nije promenio posle pobune. Obavljao je posao
na isti spor i tvrdoglav način kao što je radio i u Džonsovo vreme, nikada ne
zabušavajući, ali se nikada i ne javljajući na rad dobrovoljno. Nije izražavao
nikakvo mišljenje o pobuni i njenim rezultatima. Kada bi ga pitali zar nije
srećniji pošto Džonsa više nema, rekao bi samo, „Magarci dugo žive. Niko od

vas nikada nije video mrtvog magarca,” i ostali su morali da se zadovolje tim
zagonetnim odgovorom.

Nedeljom se nije radilo. Doručkovalo se sat vremena kasnije nego inače, a
posle doručka je sledila svečanost koja je izvođena svake sedmice bez
izuzetka. Prvo se podizala zastava. Sneško je u ostavi pronašao stari zeleni
stolnjak gospođe Džons i na njemu belom bojom naslikao kopito i rog. Ona je
podizana na motku u bašti ispred farmerske kuće, svake nedelje u osam

ujutro. Zastava je bila zelena, objasnio je Sneško, da bi predstavila zelena
polja Engleske, dok su kopito i rog predstavljali buduću Životinjsku
republiku, koja će nastati kada ljudski rod konačno bude svrgnut sa vlasti.
Posle dizanja zastave, sve životinje bi nagrnule u veliku štalu na opšti skup,