Page 36 - George Orwell - Životinjska farma

bilo kakvih komercijalnih razloga, nego jednostavno da bi se nabavili
određeni materijali koji su im bili hitno potrebni. Potrebe izgradnje
vetrenjače morale su da budu na prvom mestu, rekao je on. Stoga je on

postigao dogovore da proda stog sena i deo ovogodišnje žetve pšenice, a
kasnije, ako im bude potrebno još novca, on će moći da se nadopuni
prodajom jaja, za kojim je u Vilingdonu uvek postojala potražnja. Kokoške,
rekao je Napoleon, treba da rado prihvate ovu žrtvu kao svoj naročiti
doprinos izgradnji vetrenjače.

Ponovo su životinje postale svesne izvesnog osećaja nelagodnosti koji se
probudio u njima. Nikada nemati nikakvog posla sa ljudskim bićima, nikada

se ne upuštati u trgovinu, nikada ne koristiti novac zar to nisu bile neke od
prvobitnih odluka usvojenih na prvoj pobedonosnoj Sednici nakon što je
Džons proteran? Sve životinje su se sećale usvajanja takvih odluka: ili su bar
mislile da se toga sećaju. Četiri mlade svinje koje su se pobunile kada je
Napoleon ukinuo Sednice, stidljivo su podigle glas, ali smesta ih je utišalo

zastrašujuće režanje pasa. Onda su, kao i obično, ovce započele sa svojim
„Četiri noge dobre, dve noge loše!” i trenutna neprijatnost je iščezla. Najzad
je Napoleon podigao papak tražeći tišinu i objavio da je on već postigao sve
dogovore. Neće biti potrebe da ijedna životinja dolazi u dodir sa ljudskim
bićima, što bi očigledno bilo krajnje nepoželjno. Nameravao je da preuzme
celokupni teret na svoja pleća. Gospodin Vimper, advokat koji je živeo u
Vilingdonu, pristao je da služi kao posrednik između Životinjske farme i
spoljašnjeg sveta, i dolaziće na farmu svakog ponedeljka ujutro po uputstva.

Napoleon je završio govor svojim uobičajenim pokličem „Živela Životinjska
farma!” i posle pevanje Životinja Engleske raspustio je skup.

Posle toga je Skičalo obišao farmu i umirio životinje. Uverio ih je da
odluka protiv trgovanja i upotrebe novca nikada nije usvojena, pa čak ni
predložena. Bio je to čisti plod mašte, kome se trag verovatno mogao pratiti
sve do početnih laži koje je u opticaj pustio Sneško. Neke životinje su bile

pomalo sumnjičave, ali Skičalo ih je lukavo upitao, ,,Da li ste sigurni da to
niste sanjali, drugovi? Imate li ikakvu zabelešku o takvoj odluci? Da li je ona
negde zapisana?” A pošto je svakako bilo tačno da ništa takvo nije postojalo u
pisanoj formi, životinje su se zadovoljile objašnjenjem da su jednostavno
pogrešile.

Svakog ponedeljka, kako je i bilo dogovoreno, gospodin Vimper je dolazio
na farmu. Bio je to sitan čovek podmuklog izgleda i nosio je velike zulufe; bio

je pravni zastupnik u sitnim poslovima, ali dovoljno oštrouman da shvati pre
svih ostalih kako će Životinjskoj farmi biti potreban posrednik u trgovini i da