Page 34 - George Orwell - Životinjska farma
P. 34

Šesto poglavlje









               Cele  te  godine  životinje  su  radile  kao  robovi.  Ali  bile  su  srećne  dok  su

           radile; nisu zazirale ni od kakvog napora ili žrtve, potpuno svesne da je sve
           što rade u korist njih samih i pripadnika njihove vrste koji će doći posle njih,
           a ne za gomilu lenjih i kradljivih ljudskih bića.

               Tokom proleća i leta radile su po šezdeset sati sedmično, a u avgustu je
           Napoleon  objavio  da  će  se  raditi  i  nedeljom  popodne.  Ovaj  rad  je  bio  na
           strogo  dobrovoljnoj  bazi,  ali  svaka  životinja  koja  mu  ne  bi  prisustvovala
           dobijala bi upola manja sledovanja. Čak i tako, pokazalo se da je neophodno

           ostaviti određene zadatke nedovršenim. Žetva je bila nešto manje unosna od
           prošlogodišnje,  a  dva  polja  na  koja  je  početkom  leta  trebalo  da  bude
           posađena repa, nisu uopšte zasejana, jer oranje nije bilo završeno na vreme.
           Lako se moglo predvideti da će predstojeća zima biti teška.

               Vetrenjača  je  pred  životinje  postavila  neočekivane  teškoće.  Na  farmi  je
           bilo  bogato  nalazište  krečnjaka,  a  u  jednoj  od  pomoćnih  građevina
           pronađena  je  velika  količina  peska  i  cementa,  tako  da  su  im  svi  materijali

           potrebni za gradnju bili pri ruci. Ali problem koji životinje na početku nisu
           mogle  da  reše,  bio  je  lomljenje  kamenja  na  komade  pogodne  veličine.
           Izgledalo je da se to može uraditi samo krampovima i pajserima, koje nijedna
           životinja  nije  mogla  da  koristi,  jer  nijedna  životinja  nije  mogla  da  stoji  na
           zadnjim nogama. Tek posle nedelja uzaludnih napora nekome je na pamet
           pala  prava  ideja  naime,  da  se  iskoristi  sila  zemljine  teže.  Ogromne  stene,

           daleko  veće  nego  što  su  mogle  da  budu  upotrebljene,  ležale  su  svuda  po
           nalazištu  krečnjaka.  Životinje  su  prebacile  užad  preko  njih,  a  zatim  sve
           zajedno, krave, konji, ovce, svaka životinja koja je mogla da uhvati konopac
           čak  su  se  i  svinje  ponekad  pridruživale  u  kritičnim  trenucima  vukle  sa
           očajnom sporošću uz obronak do vrha kamenoloma, gde su ih prevrtali preko
           ivice, kako bi se dole ispod raspukle na komade. Prenos razbijenog kamena
           bio je relativno jednostavan. Konji su ga odvlačili teretnim kolima, ovce su

           vukle pojedinačne komade, čak su se i Mjuriel i Bendžamin uprezali u stare
   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39