Page 39 - George Orwell - Životinjska farma
P. 39

morala da bude obustavljena, jer je vreme sada bilo suviše vlažno da bi se
           mešao cement. Najzad je došla i noć kada je bura duvala tako jako, da su se
           građevine na farmi ljuljale iz temelja, a nekoliko crepova je odletelo sa krova

           štale. Kokoške su se probudile kokodačući od užasa, jer su sve istovremeno
           usnile  kako  su  čule  pucanj  iz  puške  u  daljini.  Ujutro  su  životinje  izašle  iz
           štala i otkrile da je jarbol za zastavu oboren a brest u dnu voćnjaka iščupan iz
           korena kao da je rotkvica. Upravo su bile to primetile, kad se krik očaja ote iz
           grla  svake  životinje.  Njihove  oči  dočekao  je  stravičan  prizor.  Vetrenjača  je
           bila sva u ruševinama.

               Sve  su  odmah  potrčale  na  to  mesto.  Napoleon,  koji  je  retko  ubrzavao

           korak, jurio je ispred svih. Da, tu je ležao cilj svih njihovih napora, srušen do
           temelja, a kamenje koje su lomili i donosili uz toliki trud, bilo je razbacano
           na  sve  strane.  Isprva  ostavši  bez  reči,  životinje  su  stajale  žalosno  zureći  u
           krhotine srušenih kamenih zidova. Napoleon je ćutke koračao napred-nazad,
           povremeno njuškajući zemlju. Rep mu je bio ukočen i kretao se sa jedne na

           drugu stranu u oštrim zamasima, što je kod njega bio znak napete moždane
           aktivnosti. Odjednom se zaustavio, kao da je doneo odluku.

               „Drugovi,” rekao je tiho, „znate li ko je odgovoran za ovo? Znate li ko je
           neprijatelj  koji  je  došao  po  noći  i  srušio  našu  vetrenjaču?  SNEŠKO!”
           iznenada je zagrmeo strašnim glasom. „Sneško je ovo uradio! Iz čiste zlobe,
           nameravajući  da  nam  omete  planove  i  osveti  nam  se  zbog  svog  nečasnog
           progonstva, taj izdajnik se došunjao ovamo pod okriljem noći i uništio ono u

           što smo uložili skoro godinu dana rada. Drugovi, ovde i sada izričem smrtnu
           kaznu  za  Sneška.  Svaka  životinja  koja  ga  privede  pravdi  dobiće  orden
           ’Životinjskog  junaka  druge  klase’  i  pola  bačve  jabuka.  Svako  ko  ga  uhvati
           živog dobiće punu bačvu jabuka!”

               Životinje su bile mnogo potresene kad su saznale da je čak i Sneško bio
           spreman da počini takvo nedelo. Začuo se ogorčeni povik i svi su počeli da
           smišljaju  načine  da  uhvate  Sneška  ako  se  on  ikada  vrati.  Skoro  odmah  su

           otkriveni tragovi svinjskih papaka u travi nedaleko od brežuljka. Mogli su da
           ih prate samo nekoliko metara, ali je izgledalo kao da vode ka rupi u živici.
           Napoleon  ih  je  pažljivo  onjušio  i  objavio  da  su  Sneškovi.  Izneo  je  svoje
           mišljenje da je Sneško verovatno došao iz pravca farme Lisičija šuma.

               „Nema  više  odgađanja,  drugovi!”  povika  Napoleon  kada  su  otisci
           pregledani.  „Pred  nama  je  posao  koji  treba  da  obavimo.  Još  ovog  jutra
           počećemo obnovu vetrenjače, i gradićemo je cele zime, padala kiša ili sijalo

           sunce. Naučićemo ovog bednog izdajnika da ne može tek tako da uništava
           naš rad. Zapamtite, drugovi, da ne sme da bude izmene u našim planovima:
   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44