Page 41 - George Orwell - Životinjska farma
P. 41

Sedmo poglavlje









               Bila je to oštra zima. Posle oluja su usledili susnežica i sneg, a zatim jak

           mraz  koji  nije  popustio  do  sredine  februara.  Životinje  su  nastavljale  sa
           ponovnom izgradnjom vetrenjače najbolje što su mogle, dobro znajući da ih
           spoljašnji svet posmatra i da će zavidljiva ljudska bića uživati i trijumfovati
           ako postrojenje ne bude završeno na vreme.

               Ljudska  bića  su  se  iz  pakosti  pretvarala  da  ne  veruju  kako  je  Sneško
           uništio  vetrenjaču:  rekli  su  da  se  srušila  jer  su  zidovi  bili  previše  tanki.
           Životinje su znale da nije bilo tako. Ipak, odlučeno je da se ovog puta izgrade

           zidovi  debeli  čitav  metar,  umesto  pola  metra  kao  što  je  bilo  ranije,  što  je
           značilo  sakupljanje  mnogo  većih  količina  kamena.  Dugo  vremena  je
           kamenolom bio pun snežnih nanosa i ništa nije moglo da se radi u njemu.
           Neki napredak je postignut u suvim mraznim danima koji su usledili, ali bio
           je to surovo težak posao, i životinje nisu mogle da se osećaju toliko ispunjene
           poletom kao što su se osećale ranije. Bile su stalno promrzle, a obično povrh

           toga i gladne. Samo Bokser i Klover nikada nisu gubili hrabrost. Skičalo je
           držao odlične govore o radosti služenja i dostojanstvu napornog rada, ali su
           ostale  životinje  nalazile  više  nadahnuća  u  Bokserovoj  snazi  i  njegovom
           nezaobilaznom pokliču, „Radiću vrednije!”

               U  januaru  je  ponestalo  hrane.  Sledovanja  žita  su  drastično  smanjena,  i
           objavljeno  je  da  će  biti  deljena  dodatna  sledovanja  krompira  da  se  to
           nadoknadi.  Zatim  je  otkriveno  da  se  veći  deo  zaliha  krompira  smrzao  u

           trapovima, koji nisu bili pokriveni dovoljno debelim zaštitnim slojem zemlje.
           Krompiri  su  postali  mekani  i  izgubili  su  boju,  i  tek  poneki  je  bio  jestiv.
           Ponekad  životinje  danima  nisu  imale  ničeg  za  jelo  osim  pleve  i  repe.
           Izgledalo je da će se suočiti sa gladovanjem.

               Od  životne  važnosti  je  bilo  sakriti  tu  činjenicu  od  spoljašnjeg  sveta.
           Ohrabrena  rušenjem  vetrenjače,  ljudska  bića  su  izmišljala  nove  laži  o

           Životinjskoj farmi. Ponovo je u opticaj puštena priča da životinje skapavaju
           od gladi i bolesti, i da se stalno međusobno bore i pribegavaju kanibalizmu i
   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46