Page 38 - George Orwell - Životinjska farma

tome da se nikada ne spava u krevetu?”

Uz izvesne poteškoće, Mjuriel je sricala reči.

,,Tu piše,” rekla je, „nijedna životinja neće spavati u krevetu sa
čaršavima,” najzad je obznanila.

Začudo, Klover se nije sećala da su se u Četvrtoj zapovesti pominjali
čaršavi; ali pošto je tako pisalo na zidu, mora da ipak jesu. A Skičalo, koji je
sticajem okolnosti upravo tuda prolazio, u pratnji dva-tri psa, umeo je da
celu stvar prikaže iz odgovarajuće perspektive.

„Dakle čuli ste, drugovi,” rekao je, ,,da mi svinje sada spavamo u
krevetima u farmerskoj kući? A zašto da ne? Svakako niste pomišljali kako je

ikada postojala odluka protiv korišćenja kreveta? Kreveti su jednostavno
mesta na kojima se spava. Gomila slame u štali je krevet, ako se stvari
ispravno sagledaju. Odluka je doneta protiv čaršava, koji su ljudska
izmišljotina. Mi smo sklonili čaršave sa kreveta u kući, i spavamo ispod
ćebadi. A to su pri tome vrlo udobni kreveti! Ali mogu da vam kažem,
drugovi, ne udobniji nego što je nama potrebno, s obzirom na sav umni rad
koji obavljamo u zadnje vreme. Vi nas ne biste lišili našeg počinka, zar ne

drugovi? Ne biste nas terali da budemo preumorni za obavljanje svojih
dužnosti? Svakako niko od vas ne želi da vidi kako se Džons vratio?”

Životinje odmah potvrdiše da to ne žele, i više se uopšte nije pominjalo to
što svinje spavaju u krevetima u kući. A kada je, nekoliko dana kasnije,
objavljeno da će od sada svinje ujutro ustajati sat vremena kasnije od ostalih
životinja, nije bilo nikakvih prigovora ni zbog toga.

U jesen su životinje bile umorne ali srećne. Godina je bila vrlo naporna za

njih, i nakon što su prodale deo prinosa sena i žita, zalihe hrane za zimu nisu
bile preobilne, ali vetrenjača je bila nadoknada za sve ostalo. Sada je bila
skoro dopola izgrađena. Posle žetve je usledio duži period vedrog i suvog
vremena, i životinje su rintale napornije nego ikad, misleći da i te kako vredi
čitavog dana tegliti komade kamena ako na taj način mogu da podignu
zidove još pola metra uvis. Bokser je čak izlazio noću i radio po sat ili dva
sasvim sam pod svetlošću punog meseca. U ono malo svog slobodnog

vremena, životinje su hodale oko napola dovršene vetrenjače, diveći se
njenim jakim i pravim zidovima i čudeći se kako su uopšte mogle da izgrade
nešto tako veličanstveno. Samo se stari Bendžamin nije oduševljavao
vetrenjačom iako, kao i obično, ne bi rekao ništa osim zagonetne primedbe
da magarci dugo žive.

Došao je novembar, a sa njim i siloviti jugozapadni vetrovi. Gradnja je