Page 46 - George Orwell - Životinjska farma
P. 46

odvukoše  ih,  dok  su  skičale  od  bola  i  straha,  pred  Napoleonove  noge.
           Svinjama  su  krvarile  uši,  i  psi  su  okusili  krv,  pa  je  na  nekoliko  trenutaka
           izgledalo  da  su  potpuno  pobesneli.  Na  opšte  zaprepašćenje,  njih  trojica  se

           baciše  na  Boksera.  Bokser  vide  da  mu  se  približavaju  i  isturi  jedno  svoje
           ogromno  kopito,  zahvati  psa  u  letu,  i  zakova  ga  za  zemlju.  Pas  prodorno
           zacvile moleći za milost, a druga dvojica pobegoše podvijenih repova. Bokser
           pogledom  upita  Napoleona  da  li  da  smrvi  psa  pod  nogom  ili  da  ga  pusti.
           Napoleon promeni izraz lica, oštro naredi Bokseru da pusti psa, na šta Bokser
           podiže kopito, a pas se odvuče zavijajući, sav izubijan.

               Sada se sveopšti metež stišao. Četiri svinje su čekale, drhteći, a na svakoj

           crti lica im se očitavao osećaj krivice. Napoleon ih tad pozva da priznaju svoje
           zločine. Bila su to ista ona četiri prasca koji su negodovali kada je Napoleon
           ukinuo nedeljne Sednice. Bez ikakvih dodatnih podsticaja, oni priznadoše da
           su  bili  u  tajnom  kontaktu  sa  Sneškom  još  od  njegovog  progonstva,  da  su
           sarađivali sa njim na uništenju vetrenjače, i da su sa njim sklopili sporazum

           da  predaju  Životinjsku  farmu  gospodinu  Frederiku.  Dodali  su  da  im  je
           Sneško  u  poverenju  priznao  kako  je  godinama  unazad  bio  Džonsov  tajni
           agent.  Kada  su  dovršili  svoje  priznanje,  psi  im  smesta  rasporiše  grla,  a
           Napoleon strašnim glasom upita da li bilo koja druga životinja ima nešto da
           prizna.

               Tri  kokoške  koje  su  bile  kolovođe  u  pokušaju  pobune  zbog  jaja,  sada
           istupiše  i  izjaviše  da  im  se  Sneško  pojavio  u  snu  i  podstakao  ih  da  se  ne

           povinuju  Napoleonovim  naređenjima.  One  su  takođe  pogubljene.  Zatim
           istupi guska i priznade da je sakrila šest klasova žita tokom prošlogodišnje
           žetve i pojela ih po noći. Zatim ovca priznade da je mokrila u pojilo na šta ju
           je, po njenim rečima, podstakao Sneško a druge dve ovce priznadoše da su
           ubile starog ovna, naročito odanog Napoleonovog sledbenika, tako što su ga
           jurile oko lomače dok je patio od kašlja. Sve su ih pogubili na licu mesta. I
           tako su se ispovesti i pogubljenja nastavili, dok pred Napoleonovim nogama

           nije ležala gomila leševa a vazduh postao težak od vonja krvi, koji je ovde bio
           nepoznat od proterivanja Džonsa.

               Kada je sve završeno, preostale životinje, osim svinja i pasa, zajedno se
           odšunjaše  napolje.  Bile  su  potresene  i  potištene.  Ni  same  nisu  znale  šta  je
           bilo  šokantnije  izdaja  životinja  koje  su  se  udružile  sa  Sneškom  ili  surova
           odmazda  kojoj  su  upravo  prisustvovale.  U  starim  danima  je  često  bilo
           podjednako užasnih prizora krvoprolića, ali svima je izgledalo daje to sada

           mnogo  gore,  jer  se  događa  među  njima  samim.  Otkad  je  Džons  otišao  sa
           farme, pa sve do danas, nijedna životinja nije ubila drugu životinju. Nije bio
   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50   51