Page 54 - George Orwell - Životinjska farma
P. 54

uredno  naslaganim  u  porculansku  činiju  iz  kuhinje  pored  svog  boka.
           Životinje su polako prolazile pored njega, i svaka je mogla da gleda u novac
           do mile volje. A Bokser je spustio njušku da onjuši novčanice, i te tanke bele

           stvarčice su poletele i zašuštale od njegovog daha.

               Tri  dana  kasnije  nastala  je  užasna  zbrka.  Vimper  je,  samrtnički  bledog
           lica, dojurio stazom na svom biciklu, u dvorištu ga samo bacio na zemlju i
           utrčao pravo u farmersku kuću. Sledećeg trenutka se začuo prigušeni urlik
           besa iz Napoleonovih odaja. Vesti o onome što se dogodilo proširile su se po
           farmi  kao  požar.  Novčanice  su  bile  falsifikovane!  Frederik  je  drvnu  građu
           dobio besplatno!


               Napoleon  je  smesta  sazvao  životinje  na  skup  i  strašnim  glasom  osudio
           Frederika  na  smrtnu  kaznu.  Kada  bude  uhvaćen,  rekao  je,  Frederika  treba
           živog skuvati. Istovremeno ih je upozorio da se posle ovog podmuklog čina
           može  očekivati  nešto  još  gore.  Frederik  i  njegovi  ljudi  svakog  časa  mogu
           izvesti svoj dugo očekivani napad. Na sve prilaze farmi postavljeni su stražari.
           Pored toga, četiri goluba su poslata u Lisičiju šumu sa porukom pomirenja, u
           nadi da bi se sa Pilkingtonom ponovo mogli uspostaviti dobri odnosi.


               Napad  je  usledio  već  sledećeg  jutra.  Životinje  su  doručkovale,  kada
           izvidnici  dojuriše  sa  vestima  da  su  Frederik  i  njegovi  sledbenici  već  prošli
           kroz kapiju sa pet zasuna. Životinje smelo požuriše da ih presretnu, ali ovog
           puta ih nije čekala laka pobeda kakvu su ostvarili u Bici kod kravlje štale.
           Nasuprot njima je bilo petnaest ljudi, sa najmanje šest pušaka u rukama, i
           oni  zapucaše  čim  su  prišli  na  petnaest  metara  razdaljine.  Životinje  nisu

           mogle da se suprotstave strašnoj paljbi i bolnim ranama od metaka, i uprkos
           Napoleonovim i Bokserovim naporima da ih okupe u borbeni poredak, one
           su ubrzo bile potisnute. Većina je bila ranjena. Povukle su se u građevine na
           farmi i oprezno virile kroz pukotine i rupe u daskama. Čitav veliki pašnjak,
           uključujući  i  vetrenjaču,  pao  je  u  ruke  neprijatelja.  Na  trenutak  je  čak  i
           Napoleon delovao izgubljeno. Koračao je napred-nazad bez ijedne reči, dok

           mu se rep ukočeno trzao. Čežnjivi pogledi upućivani su prema Lisičijoj šumi.
           Kad bi im Pilkington i njegovi ljudi pomogli, još bi bilo šanse za pobedu. Ali u
           tom trenutku se vratiše četiri goluba koji su tamo poslati prethodnog dana, a
           jedan od njih je nosio parče papira koje je poslao Pilkington. Na njemu su
           bile napisane reči: „Tako vam i treba.” U međuvremenu se Frederik sa svojim
           ljudima zaustavio kod vetrenjače. Životinje su ih posmatrale, i među njima se
           proširi žagor razočarenja. Dvojica ljudi izvadiše pajser i macolu. Nameravali

           su da sruše vetrenjaču.

               „Nemoguće!” viknu Napoleon. „Napravili smo predebele zidove da bi im
   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59