Page 55 - George Orwell - Životinjska farma

to pošlo za rukom. Ne bi mogli da ih sruše ni za nedelju dana. Hrabro,
drugovi!”

Ali Bendžamin je pažljivo posmatrao šta ljudi rade. Ona dvojica sa

pajserom i macolom bušili su rupu pri dnu vetrenjače. Polako, izgledajući
skoro kao da se zabavlja, Bendžamin zaklima svojom dugačkom njuškom.

„Tako sam i mislio,” reče on. „Zar ne vidite šta rade? Sada će nagurati
eksploziv u tu rupu.”

Životinje su uplašeno čekale. Niko se nije usudio da napusti sklonište.
Posle nekoliko minuta su videle kako ljudi beže na sve strane. Zatim se začuo
zaglušujući prasak. Golubovi zalepršaše u vazduh a sve životinje, osim
Napoleona, baciše se ničice i sakriše glave. Kada su ponovo ustale, ogromni

oblak crnog dima dizao se sa mesta na kome je nekada stajala vetrenjača.
Povetarac polako rastera dim. Vetrenjača više nije postojala!

Kad to videše, životinjama se vrati hrabrost. Strah i očaj koji su osećale
trenutak ranije, pretvorio se u bes izazvan ovim zlim, prezrenja dostojnim
činom. Podiže se silan osvetnički krik, i ne čekajući dodatna naređenja,
životinje sve kao jedna jurnuše pravo na neprijatelja. Ovog puta nisu

obraćale pažnju na nemilosrdnu paljbu koja ih je zasula kao grad. Bila je to
divlja, ogorčena borba. Ljudi su stalno iznova pucali, a kada su im se životinje
približile, udarali su ih štapovima i gazili teškim čizmama. Krava, tri ovce i
dve guske su poginule, a skoro sve životinje su bile ranjene. Čak je i
Napoleonu, koji je usmeravao borbena dejstva iz pozadine, metak otkinuo
vrh repa. Ali ni ljudi nisu prošli bez povreda. Trojici su glave slomljene

udarcima Bokserovih kopita; jednom je krava rogom probola stomak; drugom
su Džesi i Zvončica skoro rastrgle pantalone. A kada se devet pasa iz
Napoleonove lične garde, kojima je on naredio da zaobiđu neprijatelje
zaklonjeni živicom, pojavilo iznenada, uz divlji lavež, ljude obuze panika.
Videli su da su u opasnosti da budu opkoljeni. Frederik doviknu svojim
ljudima da se izvlače dok im je prolaz još slobodan, i sledećeg trenutka
neprijatelji kukavički pobegoše, spasavajući goli život. Životinje su ih

progonile sve do kraja polja, zadajući im poslednje udarce dok su se probijali
kroz trnovitu živicu.

Pobedile su, ali su bile premorene i krvarile su. Počele su polako da
šepaju nazad ka farmi. Prizor njihovih mrtvih drugova opruženih po livadi
natera nekima suze na oči. U tišini prepunoj tuge, zastale su na mestu gde je
nekada stajala vetrenjača. Da, nje više nema; skoro i poslednji trag njihovog
mukotrpnog rada je nestao! Čak su i temelji bili delimično uništeni. A ovog

puta nisu mogli da, kao ranije, upotrebe rasuto kamenje za njenu ponovnu