Page 52 - George Orwell - Životinjska farma
P. 52
koga su i mrzele i bojale ga se. Kako je leto odmicalo, a radovi na vetrenjači
se bližili svom kraju, bilo je sve više glasina o predstojećem podmuklom
napadu na farmu. Rečeno je da Frederik namerava da povede protiv životinja
dvadeset ljudi naoružanih puškama, a već je podmitio sudije i policiju, tako
da, ako bude mogao da se dokopa tapija na Životinjsku farmu, oni mu neće
postavljati nikakva pitanja. Štaviše, iz Očupanog polja su procurile užasne
priče o surovostima kojim je Frederik podvrgavao svoje životinje. Išibao je
jednog starog konja do smrti, izgladnjivao je krave, ubio je psa tako što ga je
bacio u peć, uveče se zabavljao terajući petlove da se bore, sa polomljenim
žiletima privezanim za noge. Životinjama je krv proključala od besa kada su
čuli da se ovakve stvari rade njihovim drugovima, i ponekad su galamile
tražeći da im se dopusti da sve zajedno krenu u napad na Očupano polje,
isteraju ljude i oslobode životinje. Ali Skičalo ih je posavetovao da se suzdrže
od ishitrenih postupaka i da imaju poverenja u strategiju druga Napoleona.
Ipak, neprijateljstvo prema Frederiku i dalje je raslo. Jednog nedeljnog
jutra se Napoleon pojavio u štali i objasnio da nikada nije ni nameravao da
proda drvnu građu Frederiku; smatrao je da mu je ispod časti, kako je rekao,
da posluje sa probisvetima takvog kova. Golubovima koje su i dalje slali da
šire vesti o Pobuni, zabranjeno je da slete bilo gde na farmu Lisičija šuma; a
takođe im je naređeno i da zamene svoju nekadašnju parolu „Smrt
čovečanstvu” parolom „Smrt Frederiku.” U pozno leto razotkrivena je još
jedna od Sneškovih spletki. Zasad pšenice bio je pun korova, i otkriveno je da
je tokom jedne od svojih noćnih poseta, Sneško umešao seme korova sa
semenom pšenice. Gusan koji je bio saučesnik u zaveri, priznao je svoju
krivicu Skičalu i smesta je izvršio samoubistvo progutavši smrtonosne bobice
velebilja. Životinje su sada takođe saznale i da Sneško nikada nije dobio kao
što su mnoge od njih do tada verovale orden „Životinjski junak prve klase.”
Ovo je bila puka legenda koju je negde posle Bitke kod kravlje štale proširio
sam Sneško. Daleko od toga da je bio odlikovan, on je zapravo bio prekoren
zbog kukavičluka koji je pokazao u bici. Ponovo su to neke životinje slušale
sa izvesnom zbunjenošću, ali Skičalo je uskoro uspeo da ih ubedi kako ih
pamćenje loše služi.
U jesen, uz ogroman, iscrpljujući trud jer je skoro u isto vreme trebalo
sakupiti letinu završena je gradnja vetrenjače. U njoj je tek trebalo instalirati
Mehaničke naprave, i Vimper je ugovarao njihovu kupovinu, ali sama
građevina je bila dovršena. Uprkos svim teškoćama, bez obzira na neiskustvo,
na primitivno oruđe, zlu sreću i Sneškove spletke, posao je dovršen tačno u
za to predviđen dan! Izmorene ali ponosne, životinje su neprestano obilazile
oko svog remek-dela, koje je u njihovim očima bilo još lepše nego kada je