Page 52 - George Orwell - Životinjska farma
P. 52

koga su i mrzele i bojale ga se. Kako je leto odmicalo, a radovi na vetrenjači
           se  bližili  svom  kraju,  bilo  je  sve  više  glasina  o  predstojećem  podmuklom
           napadu na farmu. Rečeno je da Frederik namerava da povede protiv životinja

           dvadeset ljudi naoružanih puškama, a već je podmitio sudije i policiju, tako
           da, ako bude mogao da se dokopa tapija na Životinjsku farmu, oni mu neće
           postavljati  nikakva  pitanja.  Štaviše,  iz  Očupanog  polja  su  procurile  užasne
           priče o surovostima kojim je Frederik podvrgavao svoje životinje. Išibao je
           jednog starog konja do smrti, izgladnjivao je krave, ubio je psa tako što ga je
           bacio u peć, uveče se zabavljao terajući petlove da se bore, sa polomljenim

           žiletima privezanim za noge. Životinjama je krv proključala od besa kada su
           čuli  da  se  ovakve  stvari  rade  njihovim  drugovima,  i  ponekad  su  galamile
           tražeći  da  im  se  dopusti  da  sve  zajedno  krenu  u  napad  na  Očupano  polje,
           isteraju ljude i oslobode životinje. Ali Skičalo ih je posavetovao da se suzdrže
           od ishitrenih postupaka i da imaju poverenja u strategiju druga Napoleona.

               Ipak,  neprijateljstvo  prema  Frederiku  i  dalje  je  raslo.  Jednog  nedeljnog

           jutra se Napoleon pojavio u štali i objasnio da nikada nije ni nameravao da
           proda drvnu građu Frederiku; smatrao je da mu je ispod časti, kako je rekao,
           da posluje sa probisvetima takvog kova. Golubovima koje su i dalje slali da
           šire vesti o Pobuni, zabranjeno je da slete bilo gde na farmu Lisičija šuma; a
           takođe  im  je  naređeno  i  da  zamene  svoju  nekadašnju  parolu  „Smrt
           čovečanstvu”  parolom  „Smrt  Frederiku.”  U  pozno  leto  razotkrivena  je  još
           jedna od Sneškovih spletki. Zasad pšenice bio je pun korova, i otkriveno je da
           je  tokom  jedne  od  svojih  noćnih  poseta,  Sneško  umešao  seme  korova  sa

           semenom  pšenice.  Gusan  koji  je  bio  saučesnik  u  zaveri,  priznao  je  svoju
           krivicu Skičalu i smesta je izvršio samoubistvo progutavši smrtonosne bobice
           velebilja. Životinje su sada takođe saznale i da Sneško nikada nije dobio kao
           što su mnoge od njih do tada verovale orden „Životinjski junak prve klase.”
           Ovo je bila puka legenda koju je negde posle Bitke kod kravlje štale proširio

           sam Sneško. Daleko od toga da je bio odlikovan, on je zapravo bio prekoren
           zbog kukavičluka koji je pokazao u bici. Ponovo su to neke životinje slušale
           sa  izvesnom  zbunjenošću,  ali  Skičalo  je  uskoro  uspeo  da  ih  ubedi  kako  ih
           pamćenje loše služi.

               U jesen, uz ogroman, iscrpljujući trud jer je skoro u isto vreme trebalo
           sakupiti letinu završena je gradnja vetrenjače. U njoj je tek trebalo instalirati
           Mehaničke  naprave,  i  Vimper  je  ugovarao  njihovu  kupovinu,  ali  sama

           građevina je bila dovršena. Uprkos svim teškoćama, bez obzira na neiskustvo,
           na primitivno oruđe, zlu sreću i Sneškove spletke, posao je dovršen tačno u
           za to predviđen dan! Izmorene ali ponosne, životinje su neprestano obilazile
           oko svog remek-dela, koje je u njihovim očima bilo još lepše nego kada je
   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57