Page 71 - Yegnevy Zamyatin - Mi

sivkasta mrljica — kao oblak, i od njega — sve je olovnije i tamnije.
Ili je to opet — “duša”?
PISMO:

“Vi znate... ili, možda, i ne znate —ja ne mogu pisati kako treba:
sada znate, da bez vas neću imati niti jedan dan, niti jedno jutro, niti
jedno proljeće. Zato što je R za mene samo... ma, to vam nije ni
važno. Ja sam njemu, u svakom slučaju, vrlo zahvalna: sama bez
njega, ove dane—ja ne znam što bih... za ove dane i noći proživjela
sam deset ili, možda, dvadeset godina. I kao da je moja soba — ne
četverokutna, već okrugla, i bez kraja, u krug, u krug, i sve je isto i
nigdje nikakvih vrata.
Ja ne mogu bez vas — zato što vas volim. Zato što vidim i
shvaćam: vama sada na svijetu nitko nije potreban, osim nje, druge,
i — razumijete, zapravo, zato što vas volim ja moram------------
Meni trebaju još samo dva, tri dana da iz komadića sastavim nešto
makar nalik na prijašnju 0-90 — i ja ću poći i sama prijaviti da uki­
dam svoje pravo na vas i vama mora biti bolje, vama mora biti dobro.
Više nikada neću, zbogom.”
O.

Više nikada. Pa, naravno, tako je bolje: ona je u pravu. Ali zašto,
zašto--------

Bilješka 19.

Koncept: BESKRAJNO MALA KOLIČINA TREĆEG REDA.
ISPOD ČELA. PREKO OGRADE.

Tamo u čudnom hodniku s drhtavom točkastom linijom mutnih sija­
lica... ili ne, ne — ne tamo: kasnije, kad sam već bio s njom u
nekakvom zabačenom kutu dvorišta Drevne Kuće — ona je rekla:
“prekosutra”. To “prekosutra” je — danas, i sve — na krilima, dan

71