Page 101 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXXIII

Алексије Александрович врати се из министарства у четири сата, али као што се често
дешавало, не стиже да одмах уђе у женину собу. Ушао је у кабинет да прими молиоце који су
га очекивали, и да потпише нека акта која беше донео шеф кабинета. На ручак (код
Карењиних је увек ручавало бар по троје) дођоше: стара кузина Алексија Александровича,
директор одељења са женом, и један младић кога беху препоручили Алексију

Александровичу да га прими у службу. Ана уђе салон да их забавља. Тачно у пет сати,
бронзани сат »Петар I« још не беше откуцао пети ударац, кад уђе Алексије Александрович у
фраку, белој машни, и са двема звездама на фраку, јер је одмах после ручка имао да оде.
Сваки тренутак живота Алексија Александровича био је заузет и распоређен. Да би стигао да
уради оно што је сваког дана требало урадити, он с држао најстроже тачности. »Без журбе, и
без одмора«, била је његова девиза. Уђе у салон, поздрави се са свима, и седе осмејкујући се
на жену.

- Да, свршено с мојом усамљеношћу. Не можеш замислити како је незгодно (он нагласи
реч незгодно) кад човек мора да руча сам.

За ручком разговарао је са женом о московским стварима, распитивао с подругљивим
осмејком за Степана Аркадијевича; али се разговор већином водио заједнички - о
петроградским службеним и друштвеним пословима. После ручка, провео је пола сата с
гостима, а затим, стиснувши опет с осмејком руку женину, изиђе и оде на седницу.

Ана, овога пута, не оде ни кнегињи Бетси Тверској, која ју је позвала на посело чим је
дознала да је стигла, нити у позориште, где је за то вече имала ложу. Није отишла поглавито

стога што јој хаљина, на коју је рачунала, није била готова, уопште, кад је после одласка
гостију разгледала своје хаљине, Ана је остала незадовољна. Пред одлазак у Москву, она,
увек мајстор да се сразмерно јевтино одева, дала је кројачици три хаљине да јој их преправи.
Хаљине је требало тако преправити да их нико не би могао познати, и требало је да буду
готове још пре три дана. Међутим, две хаљине никако нису биле готове, а једна је била
преправљена друкчије, не онако како је хтела Ана. Кројачица је дошла да се објасни и
доказивала да је тако боље; Ана се наљутила толико да ју је после било стид сетити се тога;

Да би се умирила, оде у детињу собу и цело вече проведе са сином, намести га сама да спава,
прекрсти га и покри покривачем. Било јој је мило што никуд није отишла, и што је тако лепо
провела вече. Осећала се лако и мирно, и јасно видела да све што јој се на путу чинило
значајно, није било ништа друго до обичан, незнатан догађај у животу, да дакле нема чега да
се стиди ни пред ким, ни пред собом. Седе крај камина с енглеским романом у руци и
очекиваше мужа. Тачно у девет и по чу да он звони, а одмах затим он уђе у собу.

- Једва стиже! - рече она пружајући му руку.