Page 106 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Не може бити! - повика Вронски притискујући педал на умиваонику и поливајући свој
црвени и здрави врат. - Не може бити! - повика кад чу да се Лора спријатељила с Миљејевим,
напустила Фертингофа. - А он, још увек онако глуп и задовољан? А шта је с Бузулуковим?

- Ах, Бузулуков, једна историја с њим, дивота! - повика Петрицки.

- Знаш да је његова страст балови, и да не пропушта ниједан дворски бал. Оде ти он на
велики бал са новим шлемом. Јеси ли видео нове шлемове? Врло су лепи, и лакши су. Стоји
ти он... Слушај само.

- Слушам - одговори Вронски бришући се чупави убрусом.
- Пролази велика кнегиња с некаквим послаником, и, за његову несрећу, поче разговор о
новим шлемовима. Велика кнегиња хтеде да покаже посланику нови шлем... Спазише нашег

драговића, стоји... (Петрицки показа како је онај стајао са шлемом.) Велика кнегиња га
замоли да јој да шлем, он не да: Шта је то? Намигују му, климају главом, мрште се. Дај! Не
да. Премро. Можеш мислити!... Сад онај... како му беше име... хоће да узме шлем... овај не
да!... Он му га истрже и пружи великој кнегињи. »То је ето нови шлем«, рече велика кнегиња.
Па га окрете, кад тамо, можеш замислити, пуп-пуп, почеше из њега куљати бомбоне,

килограм бомбона!... Накупио, грешник.
Вронски се зацени од смеха. И доцније, кад већ почеше други разговор, још се дуго
разлегао његов здрави смех, и видели се јаки, сви здрави зуби, чим би се сетио шлема.

Кад дознаде све новости, Вронски, уз помоћ лакеја, обуче мундир и оде да се јави у
команду. Пошто се јавио, науми да оде до брата, до Бетси, и да начини неколико посета с тим
да уђе у друштво где би могао виђати Карењину. Као и увек у Петрограду, оде од куће с тим да

се врати тек доцкан у ноћ.