Page 104 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXXIV

Одлазећи у своје време из Петрограда Вронски је оставио био свој велики стан у Морској
улици пријатељу и најмилијем другу Петрицком.

Петрицки је био млад поручник из обичне породице, и не само да није био богат, већ је
грцао у дуговима; увече је увек био пијан, често је бивао на рапорту и у затвору због разних
смешних и прљавих ствари, али је ипак остајао омиљен и код друштва и код старешина. Кад
се око дванаест сати довезао с станице кући, Вронски је спазио пред улазом познате
најмљене кочије. Још док је звонио чуо је из стана кикот мушкараца, женско ћеретање, и
узвик Петрицког: »Ако је неко од злонамерних, не пуштајте га!« Вронски рече слуги да га не
пријављује, и полако уђе у прву собу. Бароница Шиљтон, пријатељица Петрицког, сјајила се у

љубичастој атласној хаљини; с руменим лицем плавуше седела је за округлим сточићем,
кувала кафу, и цвркутала као канаринка, тако да се по целој соби разлегао њен париски
изговор. Петрицки, у шињелу, и Камеровски, коњички капетан, у парадној униформи,
вероватно тек што беху дошли са службе, седели су поред ње.

- Браво! Вронски! - повика Петрицки скочивши и треснувши столицом.

- Домаћин главом! Баронице, дајте му кафе из новог ибрика. Нисмо те очекивали! Надам
се да си задовољан са украсом свога кабинета - рече, показујући бароницу. - Извесно се
познајете?

- Како да не - рече Вронски весело се смешећи и стежући малу бароничину руку. - Како да
не, стари смо пријатељи!
- Стигли сте кући с пута - рече бароница - онда ја одлазим. Одмах ћу ићи ако сам на

сметњи.
- Где год дођете, баронице, ви сте код куће - рече Вронски. - Здраво, Камеровски! - додаде,

рукујући се с Камеровским.
- Ето, ви никад не умете да кажете нешто тако лепо - окрете се бароница Петрицком.

- Зашто не? После ручка, и ја ћу вам рећи нешто што неће бити лошије.

- Али после ручка нема вредности! Дакле, добићете кафу, идите, умијте се и спремите -
рече бароница, и седе опет пажљиво окрећући завртањ на новом ибрику за кафу. - Пјер, дајте
ми кафу - окрете се она Петрицком, кога је звала Пјером по презимену Петрицки, не кријући
своје односе према њему. - Додаћу још.

- Покварићете!

- Нећу! А шта је с вашом женом? - рече наједанпут бароница и прекиде разговор Вронског
с пријатељем. - Ми смо вас овде оженили. - Јесте ли довели жену?
- Не, баронице. Ја сам рођен и умрећу као Циганин.